Izvor: Blic, 21.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodice kriju autističnu decu
Porodice kriju autističnu decu
Oboleli od autizma u Beogradu i Srbiji nemaju podršku društva, njihov problem često se ne prepoznaje i tretira se pogrešno. Broj onih koji dobiju šansu da se obrazuju i dalje je minimalan. Nedostaje vera u njih da mogu nešto da urade sa svojim životom i ne misli se na njihovo uključivanje u normalne društvene tokove, zaključak je dvodnevnog seminara posvećenog osobama sa autizmom, koji je 18. i 19. novembra održan u DZ 'Vračar'. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Milan Marković, predsednik Upravnog odbora Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, ističe da ne postoji tačan podatak o broju osoba sa autizmom. U evidenciji njegovog udruženja nalazi se manje od 1.000 ljudi. Njega posebno brine to što mnoge od tih osoba žive kraće nego što bi trebalo, jer život provode u lošim uslovima.
- Ima ih natprosečno inteligentnih, kao i onih sa veoma ograničenim sposobnostima. Postavlja se pitanje da li su te sposobnosti stvarno niske, ili im nikada nije pružena prilika da se razviju. Mnoge porodice trpe i propadaju jer im društvo nije pomoglo da se na pravi način nose sa autizmom. Veoma malo je specijalizovanih ustanova koje se njima bave. Tu spada Osnovna škola 'Dušan Dugalić' sa četiri odeljenja i OŠ 'Antun Skala' sa dva. Ipak, sve je to premalo za potrebe ovih ljudi - rekao je Marković.
Zorica Erdeljan-Matić, koja se godinama ovom problematikom bavi u Švedskoj, kaže za 'Blic' da su neka iskustva skandinavskih zemalja primenjiva i u našim uslovima.
- Na prvom mestu ovde nedostaje poštovanje prema takvim osobama. Veoma bitno je da se programi namenjeni njima baziraju na sposobnostima a ne na nedostacima, što je čest slučaj. Neophodno je da društvo donese sistemska rešenja, kao što su pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i pravo na posao, penziju i samostalno stanovanje. Veoma važno je osamostaljivanje od roditelja po uzoru na Švedsku, gde u grupnim stanovima živi od pet do sedam osoba sa autizmom. Ništa od toga ne postoji u Srbiji - istakla je Matićeva.
Prema njenim rečima, zakon u Švedskoj reguliše nadoknadu troškova za ličnog asistenta, penziju, socijalno osiguranje, novčani dodatak za troškove stanovanja, kao i pravo za nadoknadu za automobil i taksi i još brojna druga prava.
U Srbiji ne postoji zajednički smeštaj za osobe sa autizmom, ali je gotov projekat za zaštitnu radionicu i zajedničko stanovanje. Jedino se ne zna kada će taj projekat zaživeti u praksi. Ivan Mišković
