Izvor: Politika, 26.Maj.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje borba s komarcima od vrata do vrata
Rečne forme tih insekata kiše i bujice su desetkovale, dok se kućne, koje su opasne jer prenose groznicu „zapadnog Nila”, moraju zaprašivati iz blizine, po vlažnim podrumima i zaostalim barama
U većini poplavljenih opština s čijim upravama je „Politika” razgovarala, spremali su se da započnu hitno zaprašivanje komaraca. Broj krilatih napasti, koji su postali opasni otkad prenose potencijalno smrtonosan virus „zapadnog Nila”, nisu se u svim tim krajevima već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sada preterano namnožili posle izliva reka. Ali, preventivno suzbijanje je neophodno kako bi se umanjio rizik od izbijanja epidemije. Lokalne samouprave ni u mirnim godinama, kada nisu stradale od poplava, nisu imale dovoljno novca za borbu s komarcima, pa se sad preraspoređuju sredstva u budžetu ili se, kao u Kraljevu, koriste i donacije kako bi se prvi tretmani mogli odmah obaviti makar u delovima opština koje su najviše pogođene vodom.
Ponegde su se, kao u Obrenovcu i Svilajncu, već okupili rojevi komaraca mnogo veći od uobičajenih za ta područja u ovo doba godine. U Svilajncu, kako je rekao Goran Despotović, pomoćnik predsednika opštine, zadužen za poljoprivredu, svakako će biti neophodno da se van budžeta nađe dodatni novac kako bi mogle sprovesti i vanredne akcije zaprašivanja. Mada je suzbijanje komaraca u isključivoj nadležnosti lokalnih samouprava, očito je da će država, koliko god da će i njenu kasu prepoloviti pokrivanje štete od izliva, morati da se uključi kako se Srbija ne bi suočila sa izbijanjem epidemije groznice „zapadnog Nila”, koja je već lani usmrtila ili u bolnicu smestila četiri puta više osoba nego pre dve godine, kada se ta bolest prvi put pojavila kod nas. Nezvanično se najavljuje da će država zaista pomoći, ali potvrda se očekuje u narednim danima.
Da li će se komarci ove godine uopšte namnožiti preko svake mere, nemoguće je prognozirati. Izuzev Obrenovca, u ostalim delovima Beograda koji su pogođeni poplavama, na primer, njihova brojnost za sada nije velika, navode u prestoničkom Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju. Rečni komarci, štaviše, sigurno su desetkovani. Odrasle su pobili pljuskovi, dok su jaja s larvama, koja se polažu u vode, odnele i potopile bujice. Kućni komarci koji su mnogo opasniji, jer oni su ti koji prenose virus „zapadnog Nila”, druga su priča. Oni se nastanjuju u vlažnim podrumima ili u baricama vode u dvorištima i na ulicama, što znači da im se sad pruža toliko mnogo staništa da mogu da biraju gde će se useliti. Dobra vest je da oni, osim tog virusa, ne mogu preneti ljudima još neku bolest, bez obzira na to što su vode sad prljave, a okolo je mnogo životinjskih lešina, kaže profesor Dušan Petrić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– Opštinske vlasti ne smeju dopustiti da u naseljima još dugo ostanu vodene površine. Neophodno je povratiti komunalni red, čak ga zavesti i strože nego do sada, pošto je lokvi u rupama uvek bilo previše po našim ulicama. Komarci se moraju suzbijati od kuće do kuće, sa zemlje. Tretmani iz vazduha neće mnogo pomoći – navodi Petrić.
Eventualno namnožavanje kućnih komaraca u poplavljenim gradovima neće ugroziti nikoga u širem krugu. Jer, kućni komarci, kaže Petrić, imaju vrlo ograničen radijus kretanja, od svega dvestotinak metara, tako da se ne mogu raširiti po Srbiji već će moriti, doslovno, jedino žitelje ulica oko svog legla.
Ni izbijanje denge, još jedne opasne tropske bolesti koja se pojavila u regionu, nije sasvim nemoguće u Srbiji, ali su za to slabe šanse. Dengu prenose samo tigrasti komarci koji su kod nas, mada se mnogima čine da ih vide svuda oko sebe, registrovani jedino na dva granična prelaza, Batrovcima i Gostunu. Ni „povampirenje” malarije, istrebljene iz ovog dela sveta, ne očekuje se samo zbog „tropskih” prostranstava vode kakva sad imamo po Srbiji. Naši komarci još nemaju tu bolest u sebi, tako da je i dalje moguće samo da neko ko se njome zarazio u inostranstvu, po povratku kući, nevoljno „nahrani” krilatu krvopiju, pa da je ona proširi. Ipak, upozorava Petrić, u Grčkoj su epidemije malarije izbijale u prethodna dva leta, pa nije sasvim isključeno da se, kad počne sezona godišnjih odmora, više slučajeva te bolesti pojavi i kod nas.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 26.05.2014.
