Izvor: Politika, 04.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje Guča, u inat krizi i novom gripu
Učitelj iz Lozane, Kristof Žoržijani i njegova verenica Izabela prvi kamperi na 49. saboru trubača u Guči
Guča – Zastavu 49. dragačevskog sabora trubača u Guči danas će, na svečanom otvaranju, podići Dragan Jovanović (73), koga pamte samo najstariji saboraši i knjige starostavne. Bio je kapelnik pobedničkog orkestra na prvom Saboru u Guči, 14. oktobra 1961. godine i još se trube laća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nasuprot godinama.
– Svirali smo pesmu „Maramica od belog fulara” i neko kolance u šest koraka. Posle pobede našoj sreći nije bilo kraja – kaže za „Politiku” Dragan Jovanović koji se nikada nije odmakao iz rodnog sela, Dljina nadomak Lučana. Danas potkiva volove nasledivši od oca taj zanat i nadimak Laf, i seća se onog vakta i zemana:
– Nastavnica muzike u gučkoj školi, Stanojla Đorđević, učila nas je kako da držimo instrumente, skidala trube sa tavana i krpila rupe na njima pšeničnim testom. Nabrala su se samo četiri orkestra, svi iz Dragačeva, a sa mnom su svirali Tanasije Ristivojević u bubanj, Petronije Jovanović u tenor, Nedeljko Jovanović i Tomislav Alimpijević u trube.
Starac u glavi čuva slike prvog nadmetanja u Guči:
– Bina u porti bila je okićena ćilimima, na njoj razmahani igrači u narodnim nošnjama. Izdvajao se Krstomir Sretenović, nosilac Karađorđeve zvezde, a narodu oko crkve besplatno su deljeni ovčetina i grejana rakija. Kući smo se vratili s punim džepovima para.
Uz novac, obično, ide i slava:
– Postali smo najvažniji u Dljinu, nije bilo devojke da se ne okrene za nama. Tada niko nije imao televizor, a postojao je samo jedan gramofon ali daleko, na Jelici.
Jovanović je jedan od sasvim retkih učesnika prvog Sabora koji će dočekati i ovaj, 49, jer su mnogi njegovi trubački saborci, u tom golemom međuvremenu, postali grobljanska zemlja. Njegova truba danas je jedina u Dljinu („Ovo je treća koju cepam, nabavio sam je 1992. godine”) ali se i dalje oglasi, makar da ga želja mine.
Samo prve – 1961. godine – na Saboru su pobedili Dragačevci, tad i nikad više, a trubačkom scenom u Guči danas vladaju majstori koji su, za razliku od potkivača iz Dljina, s trubom obišli planetu.
Već juče, iako Sabor još nije otvoren, u Guči se pojavio orkestar Srđana Azirovića (38) iz pustorečkog sela Bojnika, koji se sprema da na baražu, sledećeg petka, izbori plasman u finale, među 16 najboljih orkestara Srbije.
– Vozio sam celu noć i čim sam došao ovde javili su mi da 16. avgusta imam zakazan koncert na Kritu. Sad moram odmah da se vratim u Niš i vadim vize za orkestar – priča nam Azirović, koji je do sada pet puta svirao u Guči.
U senovitom dvorištu osnovne škole u Guči juče su počeli da se nižu šatori kampera, izvesno je da gosti neće izostati uprkos ekonomskoj krizi i novom gripu. Petar Mijatović (40), vlasnik agencije „Guča trevel” koji se brine o ovom naselju spremnom da primi 800 privremenih stanovnika, pažljivo budi prve strance koji su zanoćili tu, spreman da ih pozove na kafu. To, međutim, ne ide ni lako ni brzo, jer bar ovde došljak nema razloga za žurbu. Tek desetak minuta docnije, iz zelenog kombija švajcarske registracije, sa zastorima na svakom staklu, izmigoljio se par. On je Kristof Žoržijani (33), ona Izabela, vršnjakinja. Supružnici?
– Nismo još – kaže čovek.
Žive u Lozani, rade u školi kao učitelji i svojim kombijem prispeli su preksinoć iz Albanije, sa krstarenja ovim delom Evrope.
– Čuli smo da je Guča nešto što se ne zaboravlja. Ostaćemo ovde do kraja Sabora – govori on, dok ona više razmišlja gde su joj čuperci i kako će je zapamtiti kamera.
Pored ovog, postoji još jedan kamp, u dvorištu srednje škole sa 400 mesta, dok su meštani i stanovnici okolnih sela agenciji ponudili da u njihovo ime izda 950 kreveta za goste Sabora.
Juče je, polako, počela da se kući i umetnička kolonija u Guči, veoma raznovrsna i često brojna. Među prvima se ukazao ikonopisac i tvorac bakarnih reljefa iz Istočnog Sarajeva, Slavoljub Radovanović Srbin (65).
– Iz Lukavice sam – precizira umetnik, prijavljujući svoj dolazak u gučkom Domu kulture.
Još kaže da on ovde i nije neznan lik:
– Vojsku sam služio od 1966. do 1968. godine kao inženjerac u Kraljevu i Užičkoj Požegi, pa smo jedne godine sagradili i jedan most u Guči. Posle su domaćini nama vojnicima, ovde u Domu kulture, dali po jedan upaljač.
Džaba most, džaba nadimak, srpski zakon kaže da je dolazak stranaca u Guču obavezno prijaviti policiji i to u roku od 24 sata. Policijska uprava zahteva da se to učini popunjavanjem obrasca broj 13 uz ličnu kartu stanodavca i pasoš stranca, pri čemu jedino bivši zemljaci iz BiH i Crne Gore imaju popust. Od njih se, umesto pasoša, očekuje lična karta.
Ovogodišnji Sabor otvoriće, danas u 10 sati, Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture u Vladi Srbije, u prisustvu Velimira Ilića, bivšeg ministra i dugogodišnjeg domaćina Sabora.
Gvozden Otašević
[objavljeno: 05/08/2009]
