Izvor: Blic, 18.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po ceni se prepoznaje falsifikat
Po ceni se prepoznaje falsifikat
BEOGRAD - Falsifikovanja kvalitetnih žestokih pića uvek je bilo i biće, a bolja subordinacija saveznih i republičkih tržišnih inspekcija smanjila bi obim falsifikovanja - kaže za 'Blic' profesor Poljoprivrednog fakulteta Ninoslav Nikićević, jedini stručnjak u Jugoslaviji koji je doktorirao na šljivovici i žestokim pićima, a povodom vesti o pojavi falsifikovanog viskija 'balantajns' i 'Rubinovog' vinjaka.
- Kvalitetni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uzorci uvek se falsifikuju, a to su 'Rubinov' vinjak, prokupačka manastirska rakija, prokupačka 'stomaklija', votka koju proizvodi 'Takovo', viljamovka 'Porečja' iz Vučja, 'Navipova' votka 'baltik' i pelinkovac firme 'Subotičanka' - kaže profesor Nikićević. Falsifikati se, kaže profesor, dele na rakije šećeruše i umnožene.
- Šećeruše su one kojima se umesto prirodnog alkohola pridodaje recimo repin šećer. U ove umnožene dodaje se rektifikovan, prečišćeni alkohol. Tako da ako neko želi da od 100 kilograma kajsije napravi veliku količinu rakije, on umnožavanjem dodaje ovaj alkohol - kaže profesor Nikićević.
Među pićima koja se često falsifikuju je 'Rubinov' vinjak.
- Jednom prilikom radnici 'Rubina' u Subotici su otkrili veliko skladište za proizvodnju etiketa. Recimo samo da se specifična boja vinjaka dobija zahvaljujući buradima od hrasta. 'Rubin' raspolaže sa 19.000 ovih buradi od po 500 litara gde piće stoji, godinu-dve pa čak i duže od pet godina. Falsifikatori sličnu boju postižu raznim dodacima i aditivima, a to onda bude običan bućkuriš - kaže Ninoslav Nikićević koji je i stalni član svih komisija za ocenu kvaliteta pića i vina. Često se desi da neko kupi velike količine jabukovače, promeni etiketu i prodaje je mnogo skuplje kao viljamovku.
- Zato žestoka pića kupljena na pijaci ili u privatnoj prodavnici treba uvek odneti na analizu. Najvažniji savet je, ipak, da viša cena kao i svugde ipak garantuje neku korektnu ispravnost i kvalitet. Tako ne možete kupiti pravi viski, kojima su beogradski kiosci preplavljeni, a da on košta 300 ili 350 dinara. To su kao kanadski i škotski, a u stvari su obični falsifikati. Generalno kod domaćih rakija ima samo 3- 4 odsto dobrih falsifikata, ono ostalo su obične brlje - rekao je on.
Na pitanje koju bi ocenu, od jedan do pet, dao za jaka pića na našem tržištu profesor Nikićević opredelio se za ocenu 3,5.
- Naginjem ka četvorci, ali naravno ne računajući falsifikate. A, navijam da šljivovicu koja se pravi od požegače najzad registrujemo i zaštitimo, ali pre toga moramo da ispunimo niz uslova - ocenio je profesor Nikićević. Otkrivanje falsifikata obavljaju inspekcije koje uzimaju uzorke, ali i same firme koje imaju svoje kontrolore na terenu.
- Kod nas ima petnaestak laboratorija koje mogu da anliziraju uzorke, ali samo nekoliko njih to čine zvanično po zahtevima republičke i savezne inspekcije. Među njima su Enološka stanica Vršac, 'Jugoinspekt' i naš fakultet, gde radimo analize i superanalize iako mi nemamo pravo na sertifikat u slučaju kada se neka rakija izvozi - objasnio je naš sagovornik. S. Stefanović Trovanje 'Zozovačom'
Crni bilans otrovanih kulminirao je 1998. godine kada je za 43 osobe obdukcijom potvrđeno da su preminule usled trovanja metil-alkoholom koji se u enormnim količinama nalazio u popularnoj rakiji 'Lozovači' proizvođača PP 'Živadinović'. Vlasnik i direktor ovog preduzeća iz Niša Miroslav Živadinović Zoza osuđen je na 15 godina zatvora, međutim, ostali optuženi među kojima su i poljoprivredni inspektori oslobođeni su optužbi. Radoslav Paunović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu, tom prilikom je rekao: 'Prirodna lozova rakija se može spravljati samo od grožđa, odnosno prirodnog vinskog destilata i ne može se dodavati metil-alkohol, jer onda ovo piće nema svojstva prirodne rakije. Svako ko proizvodi pića mora da ima ovlašćenog tehničara da se ovakve stvari ne bi događale'.
Podatak da je dozvoljena količina etanola u alkoholnom piću 0,5 procenata dok je 'loza Živadinović' sadržala čitavih 75 procenata ovog jedinjenja. J.T.J. Dnevno 10.000 falsifikata
Na jugoslovenskom tržištu dnevno se proizvede i pusti u promet 10.000 boca neispravnog i falsifikovanog pića, to je unosan biznis koji određenom krugu ljudi donosi brzu i efektnu zaradu. Laka dostupnost i primamljive cene, ali i neobaveštenost potencijalnih kupaca o štetnom a u nekim slučajevima pogubnom dejstvu ovakvih proizvoda, čini da se falsifikatorski biznis na našim prostorima progresivno širi. J.T.J. Metil-alkohol umesto šljive
U razvijenim zemljama obavezna je deklaracija na svim proizvodima, pa i na alkoholnim pićima. Sve fabrike i destilerije su dužne da toksikološkim centrima prijave sa kojim materijama rade. Kod nas je situacija drugačija. Posledice neodgovornosti proizvođača i lakomislenosti konzumenata rezultirale su velikim trovanjima metil-alkoholom 1996. i 1998. godine u Srbiji.
Marta 1996. smrt četvorice radnika mladenovačke livnice 'Petar Drapšin' uznemirila je javnost. Obdukcijom je utvrđeno da su sva četvorica imala visoku količinu metil-alkohola u krvi.
Iste godine preminulo je ukupno 10 ljudi od posledica trovanja rakijom kupljenom na pijaci u selu Natalinci. U jednom litru mladenovačke loze utvrđeno je da 90 procenata sadržaja čini metil-alkohol.
Od februara do aprila 1996. god. metil-alkohol je odneo 21 žrtvu. J.T.J.
