Izvor: Politika, 15.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plahoviti otac Mihajlo
Na kapijama najzapadnijeg drevnog srpskog manastira, u Gorskom Kotaru, stoluje nekonvencionalni iguman
Od našeg specijalnog izveštača
Gomirje – Nismo se najavili mejlom, nismo poslali faks, nismo mu uputili zvanični dopis za audijenciju. Nismo ga pozvali ni mobilnim telefonom, već smo banuli iz vedra neba na kapiju najzapadnijeg drevnog srpskog manastira. Priroda kao da je naslikala žuto obojeno zdanje u snežnoj belini Gorskog Kotara, ali je sudbina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uredila da njegov starešina već više od dve decenije bude neobičan, simpatičan, a bogami i žestok iguman Mihajlo. Zato je doživljaj jedinstven i nezaboravan: verski stražar SPC na zapadnoj duhovnoj granici – Bog mi je svedok – ume da zagalami, otera, potraži motku ili pripreti slanjem u ključali kotao, a da opet, takav kakav je, nekonvencionalan, bude savršeno uklopljen u gorštački krajolik četinarskih šuma.
Preko reke se nazire most koji je zimus urušio kamion za čišćenje snega, napravivši džinovski krater. Preko mosta prekrivenog snegom, opasnog po život, nalazi se srpsko selo Gomirje. Sa ove strane je manastir koji se rađao u 16. veku, zajedno sa osnivanjem prvih srpskih naselja ne samo u Gomirju, već i Vrbovskom i Moravicama. Sa doseljenicima, stigao je stari kaluđer, kome su Srbi u Gomirju sagradili kapelicu u kojoj je vršio bogosluženje. Potom je stiglo još nekoliko kaluđera iz dalmatinskog manastira Krke, iz kraja prvih srpskih doseljenika u Gorski Kotar.
To je romantična priča o nastanku manastira, u kom je služio i arhimandrit Josif Rajačić (1812), kasniji episkop dalmatinski i patrijarh srpski. U Drugom svetskom ratu, ustaše su zapalile zdanje, dok je manastirska biblioteka prebačena u Muzej za umetnost i obrt. Danas se te starine nalaze u Muzeju Srba u Hrvatskoj.
Kako je danas, leta gospodnjeg, 2013?
– Oterao sam ja i Hrvatsku televiziju, a mislite da neću vas? Što se niste najavili? Imate li vi mejl, a ne da banete ovamo, kao Indijanci – dočekao nas je na „dušebrižnički” otac Mihajlo, iguman manastira, izlazeći iz štale, gde je cepao drva. Umoran, besan, neispavan, nespreman za bilo kakvu priču. O kafici da ne govorim.
– A, o čemu da govorim? Ovo je najzapadniji srpski manastir, jeste, bogami. Imate po zapadnoj Evropi manastire stare 30, 40 godina, ali ovakav drevan nemamo – rafalno nastavlja iguman Mihajlo – Imate, uostalom, monografiju, imate i internet, pa prepisujte – preporučuje mršavi, violentni duhovnik.
– Nije nam do prepisivanja, oče. Zar moramo da se najavimo pre nego što uđemo u Božju kuću – pitam ga, ali iguman je tvrda srca, ne pada na novinarske fore.
– Ja sam prošao rata i svega, zato me se manite! Hajde, zapalite sveće, pa da se ide – vadi on ključeve crkve, dok stara mati Paraskeva, koja živi u zdanju od 1967. godine, velikom lopatom čisti sneg.
Mati je bolje volje.
– Dobro došli, deco moja – šapuće ona nežno, majčinski, pomera naočare koje se magle, a zatim nastavlja dalje. Istim, sporim pokretima…
Plahovit je otac Mihajlo. Ume da prokune.
– Žurim, moram u bolnicu. Juče nam je stara sestra operisana. Tri stare monahinje žive u manastiru. Jedna je u bolnici, druga je bolesna. I vi hoćete da ja ćaskam – ne prestaje iguman, ali primećujem da mu se naziru prvi tragovi osmeha, jedva se probijaju kroz njegovu gustu bradu.
Da li je nastupilo iznenadno primirje između domaćina i gostiju ili je konačno svevišnji uspostavio link sa Gomirjem?
– Zimus sam oterao i Ivu Josipovića, tek da se zna – razbija mi iluzije neodoljivo šarmantni iguman.
Zamislite ovo: hteo predsednik Hrvatske da dođe u manastir za Božić, pa je napravio ključnu grešku. Najavio se ocu Mihajlu.
– Baš mi treba Josipović za položajnika! Zove me njegov savetnik i pita: „Je li Mihajlo, je’l se može preći preko onog vašeg mosta, da dođe Ivo.” Ja mu odgovorim: „Jeste, napravili nam kineski most: tri grede, pa putuješ... – prepričava nam iguman, a ja konačno shvatam da nisam prvi koji je obrao bostan u Gomirju.
Savetnik hrvatskog predsednika Ive Josipovića je Srbin iz Gomirja dr Siniša Tatalović. U selu ima lepu kuću, ponekad tamo boravi i hrvatski predsednik sa pratnjom, obaveštavaju me lokalni Srbi.
Dakle, ako je Josipović bio božićna „persona non grata”, šta da mi očekujemo, u dane između crvenih slova.
– Nego, hajde lepo, kad ševa zapeva da mi vi tada dođete. Ali da mi se prethodno najavite, a ne da ulazite ovamo na juriš. Ovaj manastir je ovde 400 godina. Pazite zato da vas belaj ne odnese odavde – ispraća otac Mihajlo i gleda nekako nežno na urušeni most, preko koga treba da pređemo.
Mati Paraskeva nastavlja da čisti sneg.
– Hajde, mili moji, srećan put – maše ona, kao majka koja savetuje decu da se utišaju, jer je otac umoran i ljut. I nastavlja mati da čisti s blaženim mirom koji očarava.
Iguman bez pardona se nasmejao, mahnuo, namignuo… Da nije monah, bio bi vođa pank benda.Ne krije to.
----------------------------------------------
Manastir očekuje 50 hektara
– Manastir traži povratak crkvene zemlje od 50 hektara u Gomirju i još 150 u Drežnici i Jasenku. Srpsko narodno veće i SDSS već godinama insistiraju na povraćaju zemljišta i imamo uveravanja od vlasti da će deo zemlje u Gomirju ipak biti vraćen – kaže za „Politiku” predsednik Srpskog narodnog veća Primorsko-goranske županije Milan Eraković.
U kancelariji Željka Mirkovića, gradonačelnika Vrbovskog i saborskog zastupnika vladajuće SDP premijera Zorana Milanovića, dominira zahvalnica oca Mihajla. Gradske vlasti Vrbovskog su pomogle izgradnju parkinga i osvetljenje manastira. Gradonačelnik ističe da je taj manastir kulturno blago od izuzetnog značaja kako za Srbe tako i za Hrvate.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 16.02.2013.
