Izvor: Politika, 02.Maj.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Pijavica smrti” i nad Srbijom
Vrtložni vetar koji iznenada protutnji našim krajevima, u vidu slonovske surle, nije toliko razoran kao nedavni u SAD – peti podeljak Fudžita lestvice. Kakve veze s tim imaju „ljudi vetrenjaci”
Kada se „pijavica smrti” zavrti niko nije pošteđen, ni bezbedan. Ni u Srbiji, ako niste znali.
Razorni vetar, nazvan tornado, prošle godine nije zaobišao naše krajeve, iako najčešće divlja iznad pojedinih područja Sjedinjenih Država („Aleja tornada”). >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Proteklih dana je upravo tuda protutnjao, posejavši smrt i ostavivši pustoš za sobom.
Rušilačku silu razgnevljenog starogrčkog boga Eola iskusili su stanovnici na svim kontinentima, jedino nikada nisu malobrojni naseljenici na Antarktiku.
Otprilike u isto vreme prošle godine kudikamo slabiji tornado pohodio je Srbiju, pričinivši priličnu štetu u okolini Sombora. Uviđajem je pouzdano ustanovljeno da nije stigao iz daleke Amerike.
Pijavica ili tromba, kako je još kod nas zovu, pojavljuje se gotovo svake godine, ali nikada na istom mestu. Najčešće u letnjim mesecima, i to u vidu slonovske surle koja spaja tle s podnožjem grmljavinskog oblaka. U stanju je da podiže stoku i veće predmete. Jačina iznosi do 200 kilometara na sat, širina 20-30 metara, a dužina trajanja – desetak minuta.
Kada će i gde sledeći put, niko se ne usuđuje da predvidi.
Kako nastaje olujni vetar koji podseća na levak što se okreće u krug velikom brzinom, istovremeno dodirujući površinu tla (ili mora) i često menjajući pravac kretanja?
Pretpostavlja se da je ime dobio po španskom ili portugalskom glagolu „tornar”(obrtati se). Čini se da me je naš narod nadenuo ime koje joj najviše priliči – pijavica, zato što poput ogromnog usisivača sve usisava na svome putu. Posledica je, dakle, razlike u „bliskom susretu” dva pritiska, mešanja toplog i hladnog vazduha u atmosferi.
Kada se u oblaku – a to se najčešće događa u grudvasto-kišnim, najnestabilnijim i najopasnijim od deset postojećih – sudare struje toplog vazduha koji se penje i hladnog koji silazi, on počinje ubrzano da se vrti oko sebe, slično čigri, stvarajući izduženi levak. Zbog privlačne Zemljine sile (teža ili gravitacija), taj vrtlog se spušta ka površini. Prečnik dostiže od nekoliko metara do dva kilometra, a brzina okretanja u samom vrtlogu, čak, 500 kilometara na sat!
Poznato je da je blizu tla vazdušnamasa toplija i vlažnija, a na većim visinama hladnija. Topao i vlažan vazduh se uzdiže i susreće s hladnim i suvim. S porastom vlažnosti vodene kapljice se zgušnjavaju (kondenzacija),otpuštajući energiju (toplota) u okolinu. To je sasvim dovoljno da se nastavi uzlazno strujanje u veće visine.
U tornadu pritisak naglo opada, tako da u središtu zavlada zatišje (deset puta slabije) stvarajući svojevrsnu prazninu (vakuum). Ispoljava se trojako: pritisak vazduha ubrzano naraste (zbog ubrzanog okretanja), pojavljuje se sila koja snažno vuče uvis (posledica naglog uspinjanja vazduha) i u samom središtu nastala praznina počinje da deluje razorno. Brzina najjačih dostiže 276 kilometara na sat!
Zavisno od načina začinjanja oluje, u stanju je da dostigne nezamislivu jačinu i da potraje, čak,jedan sat, što je dovoljno da razori ceo grad. Jačina se iskazuje u Fudžita lestvici koja je podeljena na šest podeljaka. Najrazorniji se označava brojem pet i dostiže brzinu od 276 kilometara na sat, noseći krovove i rušeći zgrade.
Svaki vetar se može uporediti s vodenim tokom (reka ili vodopad), kretanjem tela (kuglica) niz strmu ravan, slobodnim padomilistrujom elektrona u metalnom provodniku.
U Srbiji, inače, postoji verovanje da su pojedinci„ljudi vetrenjaci”. To su, verovatno, nervno labilne osobe, uglavnom povučene i ćutljive. Preporučuje se da ihizbegavate i ne ljutite!
Stanko Stojiljković
-----------------------------------------------------------
Tornado u brojkama
o SAD su zemlja tornada, oko 1.200 godišnje, što je četiri puta više nego u Evropi
o U Evropi ih ima najviše leti i to u svim zemljama, a najviše u Velikoj Britaniji
o Može se pojaviti bilo gde – u planini, ravnici, na moru... Nepredvidivi su, nemoguće je izračunati kada i gde će iskrsnuti
o U samom središtu (oko tornada) brzina vrtloga dostiže 500 kilometara na sat
o Fudžita lestvica nazvana je po profesoru Tedu Fudžiti, a koristi se od 1971. godine (2007. je osvežena)
-----------------------------------------------------------
Fudžita lestvica
Nula: 35-62 kilometara na sat
Jedinica: 63-97 km/sat
Dvojka: 98-136 km/sat
Trojka: 137-179 km/sat
Četvorka: 180-226 km/sat
Petica: 227-276 km/sat
objavljeno: 03.05.2011
