Izvor: Politika, 14.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peticija protiv naučnika falsifikatora
Javna tajna da se naučnici međusobno potpomažu i da je cena za jedan rad 1.000 evra
Oko 1.000 naučnika iz cele Srbije zatražilo je u peticiji Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da „prestane falsifikovanje učinka naučnoistraživačkih radnika”. Oni su upozorili da mnogi domaći autori godinama i sve masovnije objavljuju radove u „sumnjivim” časopisima u okruženju, a ministarstvo ih priznaje po automatizmu.
Profesor Miroljub Radojković, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << član Inicijalnog odbora za potpisivanje peticije, navodi kao izraziti primer dva časopisa iz Bosne i Hercegovine, koji su, kako je kazao, ne zna se kako, dobili najviši rang i najviše se boduju. Takvi časopisi naplaćuju enormne „troškove publikovanja”, koje kako se tvrdi, zapravo nemaju, pošto fingiraju recenzentski postupak, a nemali broj radova su plagijati. U peticiji se ističe da se uplate obavljaju na privatni račun urednice i da je cena objavljivanja po radu viša od 1.000 evra.
Dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj, kaže da u ovom slučaju ne treba da se proziva ministarstvo, jer ono nikoga ne tera da publikuje, već da naučnici treba da podignu glas protiv svojih kolega koji nesavesno obavljaju svoj posao.
– Savet će preduzeti mere da suzbije ovakve pojave, o tome smo raspravljali i pre dve nedelje na sednici. Neophodno je da postoji lista časopisa koju ćemo napraviti, a koju potom treba da usvoji i Ministarstvo prosvete. Mi takvu listu nemamo, samo se kaže da je neophodno objavljivati radove u međunarodnom časopisu, a kao što smo videli, međunarodni časopis može da bude bilo kakav – kaže profesorka Dondur.
Kako objašnjava, nastavnici univerziteta imaju obavezu ne samo da predaju već i da se bave naučnim radom, što podržava Ministarstvo prosvete kroz projekte, a to isto veži i za zaposlene na institutima.
– Rezultati naučnoistraživačkog rada se uvek publikuju, a mi imamo odrednice koliko je potrebno radova za napredovanje i kakav kvalitet časopisa mora da bude. Niko nije očekivao da će neki maheri uspeti da naprave ovakve časopise i da ih stave na prestižnu listu – dodaje dr Dondur.
Profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kaže da je pismo razmotreno i da je tačno da nekih problema i nepravilnosti ima, ali ne i da je narušen čitav sistem vrednovanja kako tvrde.
– Ministarstvo je ove godine preduzelo niz mera i aktivnosti u formulisanju naučnoistraživačke politike: u finalnoj je fazi novi pravilnik o postupku i načinu vrednovanja, a u toku je i izrada akta o kategorizaciji časopisa i akta o kategorizaciji naučnih skupova – odgovara dr Mitrović.
Pravilnik će uskoro biti na javnoj raspravi i dostupan najširoj naučnoj zajednici od koje se očekuju sugestije i predlozi za poboljšanje teksta ovog podzakonskog akta. Mnoga otvorena pitanja, nastavlja, poput vrednovanja istraživača, objavljivanje radova u domaćim i stranim naučnim časopisima, recenzije, koautorstvo i dr. biće precizno uređena.
– Planiramo da početkom naredne godine uredimo i celokupan sistem finansiranja programa od opšteg interesa, utvrđenim Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i akte o kriterijumima i merilima za (su)finansiranje tih programa – ističe državni sekretar.
Ovo pismo je otkrilo samo deo problema koji su vezani za objavljivanje radova nastavnika i istraživača.Ono što se ne navodi, a što jeste javna tajna, jeste da u trci za što većim brojem objavljenih radova, od kojih zavisi napredovanje i zaposlenje, pojedini naučnici pribegavaju „trgovini” sa kolegama iste struke, pa na svoje radove dopisuju imena kolega koji im potom tu uslugu vraćaju. Takođe, kako su nam rekli naučnici sa kojima smo razgovarali, naročito mladi, za objavljivanje radova neophodna su i visoka novčana sredstva, pa oni ne „trče” ravnopravnu trku sa starijim i iskusnijim kolegama.
– Da bih doktorirala, uslov je, između ostalog, da imam jedan objavljen rad u časopisu sa SCI liste, što je danas u državi Srbiji materijalno i tehnički gledano jako, jako teško. To jeste dobra zamisao, naučniku znači kada njegov rad ima određenu težinu, ali moje kolege i ja smo uplašeni već na početku, jer sve to mnogo košta, a ishod je neizvestan. Vi morate iz svog džepa da platite profesionalnog prevodioca, samo objavljivanje rada je oko hiljadu evra, a pri tom se takmičite za mesto sa već priznatim naučnicima širom sveta – priča Ivana Mitrović-Đorđević, koja je na postdiplomskim studijama na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Ona kaže da iako napredovanje u zvanju nije uslov za napredovanje u poslu kojim se ona bavi, želi da ulaže u svoje obrazovanje i da će se svakako sigurnije osećati sa diplomom doktora nauka u ovim neizvesnim vremenima.
Sandra Gucijan
objavljeno: 14.11.2012.
