Izvor: B92, 13.Nov.2012, 10:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Peticija naučnika protiv falsifikovanja

Oko 1.000 naučnika iz cele Srbije zatražilo je u peticiji Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da prestane falsifikovanje učinka naučnoistraživačkih radnika, upozorivši da mnogi domaći autori godinama i sve masovnije objavljuju radove u "sumnjivim" časopisima u okruženju, a Ministarstvo ih priznaje po automatizmu.

Kako je Tanjugu rekao član Inicijalnog odbora za potpisivanje peticije prof. Miroljub Radojković, izraziti primer za to su dva časopisa iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bosne i Hercegovine, TTEM i HealthMed, koji su, kako je kazao, ne zna se kako, dobili najviši rang i najviše se boduju.

Radovi, isključivo na engleskom, nemaju čak ni identifikacioni broj, neki su nedostupni, citiranje je nestandardno, a naslovi i apstrakti vrve od pravopisnih i stilskih grešaka, navodi se u peticiji.

Takvi časopisi naplaćuju enormne "troškove publikovanja" koje, kako se tvrdi, zapravo nemaju, pošto fingiraju recenzentski postupak, ne opremaju radove bibliometrijski, ne ulažu u njihovu vidljivost i komunikabilnost, niti proveravaju njihovu originalnost.

Nemali broj radova su plagijati, a među njima ima i plagijata srpskih autora, navodi se u peticiji i ističe da se u čcasopisu HealthMed uplate obavljaju na privatni račun urednice.

U TTEM-u cena objavljivanja po radu prelazi 1.000 evra i određuje se prema broju autora. Od kada je 2008. godine TTEM dospeo na WoS/JCR listu, broj radova autora iz Srbije uvećavao se progresivno, tako da oni sada čine većinu u tom časopisu.

Kako se navodi, mnogi naši autori su objavili i po desetak, a jedan čak 17 radova, pa valja očekivati, sudeći prema tom trendu, da će do kraja 2012. samo u jednogodišnjem volumenu TTEM-a naši autori objaviti više od 200 radova.

Tako će časopisu doneti prihod znatno veći od 200.000 evra, što orijentaciono odgovara ukupnom budžetu srpskih naučnih časopisa, ističu potpisnici peticije.

U otvorenom pismu, naučni radnici ukazuju da Ministarstvo ima obavezu da se uveri u ove navode i ispita da li se uplate vrše iz projekata koje ono finansira.

Opravdana je bojazan, kako se navodi, da se takva "produkcija" finansira iz budžeta i to dvostruko, u vidu kompenzacija troškova publikovanja i kroz povećana primanja uključenih istraživača.

U peticiji se ukazuje i na druge aspekte "normativnog i etičkog integriteta sistema vrednovanja naučnoistraživačkog rada istraživača", a iz Ministarstva odgovaraju da uvažavaju napore i pokušaje u identifikovanju problema u ovoj oblasti.

Ministarstvo je ove godine preduzelo niz mera i aktivnosti u formulisanju naučnoistraživačke politike i definisanju ključnih prioriteta u normativnom i sistemskom smislu, rekao je državni sekretar prof. dr Radivoje Mitrović.

U finalnoj je fazi novi pravilnik o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, naveo je Mitrović u odgovoru na peticiju, objavljenom na sajtu Ministarstva.

Kako je kazao, u toku je izrada i akta o kategorizaciji časopisa i akta o kategorizaciji naučnih skupova, a u planu je, početkom naredne godine, uređenje celokupnog sistema finansiranja programa od opšteg interesa utvrđenim Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i akata o kriterijumima i merilima za (su)finansiranje tih programa.

Nastavak na B92...