Izvor: Politika, 26.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partnerstvo sa Ohajom u našem interesu
Saradnja ima za cilj da preraste u državno partnerstvo, a ne u slanje naših trupa, za bilo čiji račun, u inostranstvo
– Razumem bojazan dela naše javnosti da se možda nešto krije iza državnog partnerstva sa Ohajom, međutim, ta bojazan uopšte nije opravdana. I ranije sam sasvim jasno ponavljala da tu nema nikakvog skrivenog cilja, nego da mi smatramo da je to partnerstvo i u našem interesu. To nije samo saradnja između dve vojske, već između dve države, i zato >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije reč samo o vojnoj već i o civilnoj saradnji sa Ohajom. U dosadašnjim iskustvima zemalja koje su razvijale slične programe sa SAD, praksa je pokazala da se ta saradnja razvijala od vojno-vojnih, preko vojno-civilnih do civilno-civilnih odnosa partnerstva – kaže za "Politiku" pomoćnik srpskog ministra odbrane Snežana Samardžić-Marković.
– Ako i budemo slali svoje trupe u mirovne misije, mi ćemo ih slati zbog interesa naše zemlje i isključivo na osnovu odluke našeg parlamenta, gde sede izabrani predstavnici naših građana. Niko drugi nema mogućnost da pošalje naše trupe u inostranstvo. Učešće u međunarodnim operacijama podrške miru značajno doprinosi ugledu države u svetu. Takođe, to je deo naše vojne tradicije.
• Kada će Sporazum o statusu snaga potpisan sa američkom vladom biti dostupan našoj javnosti?
– Običaj je da se takvi sporazumi ratifikuju u skupštini, pa da posle toga budu dostupni i javnosti. Taj dokument nije nikakva misterija, i ja sam neke članove već citirala na jednoj televiziji da bih pokazala da je svrha tog sporazuma uspostavljanje državnog partnerstva. Taj sporazum reguliše privremeni boravak snaga (dakle, vozačke dozvole, telekomunikacije, komunalne usluge i slično), a ne stalni boravak. Dakle, nema ni govora o uspostavljanju vojnih baza. To je tipski sporazum, koji su SAD potpisale sa mnogim zemljama u svetu.
U Nacionalnoj gardi Ohaja dobro je regulisan status podoficirskog kora. Želeli bismo da se status podoficira i kod nas poboljša. Interesantan je i njihov koncept aktivne rezerve, što ne znači da ćemo ga primenjivati i kod nas. Sama mogućnost razmene iskustava je za nas veoma značajna, a od nas zavisi koja ćemo rešenja primeniti u procesu reforme.
• Kada se govori o uspesima u reformi, šta ste posebno istakli u razgovorima sa čelnicima Nato prilikom nedavnog boravka u
– Dobili smo potvrdu da smo u reformi dosta odmakli, kao i priznanje da je prepoznat rad i trud koji na tom planu ulažemo. To je, pre svega, rezultat diplomatske ofanzive Ministarstva odbrane.
Govorilo se o rezultatima ostvarenim na planu integracija i dosadašnjem radu u okviru Grupe Srbija – NATO za reformu odbrane, na primer, o radnom stolu u okviru kojeg se radi na modelu za profesionalizaciju vojske. Razgovarali smo i o reformi vojnog školstva i njegovoj integraciji u civilne strukture. Imamo ugovor sa Fakultetom za bezbednost, a sa Univerzitetom su razgovori u toku da u skladu sa Bolonjskom deklaracijom vojno školstvo integrišemo u civilni obrazovni sistem. Zatim, o uvođenju novog načina planiranja i budžetiranja, kao i konverziji nepokretnosti.
Tu je, na primer, Master plan za otuđenje nekretnina koje poseduje vojska, koji ide svojim tokom bez korupcije i afera. Spisak viškova vojnih nepokretnosti može se naći i na veb-sajtu Ministarstva odbrane, ne želimo da više bude ikakvog prostora za nejasnoće. Prodaja se odvija preko Republičke direkcije za imovinu, a novac ide kroz račune koji su proverljivi. Formirali smo u ministarstvu komisiju koja će ministru predložiti gde će se novac utrošiti. Ceo proces je transparentan, a informacije dostupne javnosti. Takođe, tokom naše posete Briselu revidiran je Prilagođeni program saradnje (Tailored Cooperated Program), koji predstavlja okvir saradnje naše zemlje sa NATO, u našu korist.
• Koliko smo još daleko od Partnerstva za mir?
– S profesionalne tačke gledišta, mi smo spremni da već sutra postanemo član i učestvujemo u svim aktivnostima Partnerstva za mir. Nama je u Briselu još jednom jasno potvrđeno da smo mi, kad je u pitanju nivo kapaciteta i tehničkih uslova, veoma uznapredovali u toj saradnji, mnogo više i od nekih zemalja članica. Razlozi koji sprečavaju naše članstvo jesu isključivo politički, a to je saradnja sa Haškim tribunalom.
• Šta možemo očekivati od daljih integracija?
– Kroz integracije možemo ojačati bezbednost naše zemlje. Dobijamo šansu da postanemo deo široke zajednice koja krupnim koracima ide prema povećanju standarda, stabilizaciji regiona, svemu što je dobro i za naše građane. Predvidiv pravac razvoja zemlje utiče na poboljšanje ukupne situacije u zemlji, naročito na povećanje direktnih stranih investicija.
• Da li bi veći procenat žena u vojsci doprineo ostvarivanju tih ciljeva?
– Davanjem većih prava i većih mogućnosti ženama, takođe, stremimo ka standardima koji već postoje u zemljama s kojima se povezujemo. Na vojnim akademijama izučavaju se veštine ratovanja i pregovaranja, u ovom drugom ženski pristup svakako može puno da doprinese.
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 26.10.2006.]
