Izvor: Blic, 04.Maj.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Partneri smo sa Vladom, a nismo režimski sindikat

Prvi put posle 1993. godine kod nas je ispitivana reprezentativnost sindikata i u Ministarstvu rada jedino je Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) potvrdio taj status. Nama je u tom postupku potvrđeno 289.000 pristupnica, a po zakonu su za reprezentativnost bile potrebne 183.000. Zasad nijedan drugi sindikat nije ispunio taj uslov, kaže u intervjuu za „Blic“ Ljubisav Orbović, lider SSSS.

Na pitanje zašto drugi sindikati nisu uspeli da potvrde reprezentativnost, Orbović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgovara lakonski: zato što nemaju članstvo, odnosno nemaju 183.000 pristupnica.

A da li je SSSS sakupio pristupnice upravo zato što je režimski sindikat?

- Ne možemo mi biti režimski sindikat i pod ovom vlašću i pod prethodnom. To je nemoguće.

I te kako je moguće. Ne biste bili jedini koji uvek podržava vlast.

- Ne sporim ja to, ali se time ne bavimo. I sa vlašću i sa opozicijom imamo isključivo partnerski odnos. Nismo zastupljeni u javnim preduzećima kao što su EPS, „Telekom", PTT, a da smo režimski, bilo bi logično da nas tamo ima. Sindikat EPS je početkom devedesetih godina izašao iz naše organizacije, nismo hteli da im uzimamo članstvo, iako su to finansijski jaki sindikati. Naši protesti i aktivnosti na nivou saveza, grana i preduzeća pokazuju da možemo biti sve samo ne režimski. Logično je da kao najveći sindikat pregovaramo sa legalno izabranom vladom.

Više niste najveći, nego jedini reprezentativni. Da li vam je nezgodno zbog toga?

- Nije nezgodno, mi smo skromni. SSSS ne gura u drugi plan ostale sindikate. Dogovaramo se sa njima. Uvek smo ih zvali na sve naše proteste, ali neki nisu prihvatali da bi se dodvorili vlastima. Vidi se da im to nije pomoglo. Mi smo jedini koji su učestvovali u svakom protestu od 2000. godine i kad je reč o konkretnim problemima u privatizaciji i kad je reč o zakonodavnim aktivnostima. Naša reagovanja pokazuju koliko smo angažovani, zahvaljujući čemu smo postali jedini reprezentativni sindikat.

Toliko ste angažovani da je čak četiri meseca kasnilo povećanje minimalne cene rada za svega četiri dinara.

- Mi insistiramo na tome da minimalna zarada ne bude pravilo nego izuzetak koji se primenjuje samo u vanrednim poslovnim situacijama. Mislim da je veoma važno što je na naš zahtev, u našim prostorijama, prošle nedelje održan prvi susret predstavnika Vlade, krupnog kapitala, malih i srednjih preduzeća, Privredne komore Srbije i stručne javnosti. Kao i konfederacije sindikata, dok je UGS „Nezavisnost" pozvan, ali nisu došli. Postignut je konsenzus o tome da Vlada mora stvoriti povoljan privredni ambijent iz čega proističe da se svi angažuju na tome da nema otpuštanja radnika, na otvaranju novih radnih mesta, nalaženju rešenja za posrnule firme. Kao i da Vlada smanji porez na zarade, a taj novac bi trebalo da ode na povećanje zarade.

U tome, ipak, nema ništa novo.

- Nema novo. Faktički je sveža ideja poslodavaca da uđu u članstvo upravnih odbora onih preduzeća koja su u problemima da bi menadžerskim znanjem pomogli pokretanje rada. Poput ŠIK „Kopaonik", koji je preuzeo „Simpo", i sad pokreću proizvodnju.

Dakle, SSSS sedi i čeka da se Vlada odobrovolji?

- Iako i sada po Srbiji ima štrajkova, nastojimo da dijalogom rešimo probleme. Ako tako ne bude išlo, krenućemo drugim pravcem. Jer Vlada mora da se izbori sa neisplaćivanjem plata, zamrznutim zaradama i ostalim problemima koji dovode do socijalnog nezadovoljstva koga smo svi svesni.

U svemu tome neki radnici kad pomisle na izdržavanje porodica svojim radom seku prste i nude bubreg na prodaju.

- Istina je da je sada nivo realnih prava zaposlenih u Srbiji najniži otkad postoji radništvo. Slično je bilo devedesetih godina prošlog veka kad su prava na papiru bila veća od prava u stvarnosti. Sada 110.000 radnika prima minimalnu zaradu ili manju i od nje, svakog meseca 160.000 radnika uopšte ne primi platu, 75.000 članova SSSS nije imalo povezan staž, još 75.000 zaposlenih nema zdravstveno osiguranje. Osim toga, ne plaćaju se i ne poštuju prekovremeni i rad subotom, nedeljom, praznicima, noćni rad, pravo na godišnji odmor. Sve to govori o niskom nivou prava radnika, ali u zemlji u kojoj su ostala prava građana takođe manja od onih koja su garantovana. Tako da imamo problem Srbije kao pravne i ozbiljne države.

Krupni kapitalisti bolji poslodavci

Krupan kapital po vama poštuje prava radnika?

- Nije tako baš sto odsto, ali jeste u dobrom delu tih preduzeća. Tamo gde kod njih imamo sindikate, mi imamo i kolektivne ugovore, ono što je potpisano uglavnom se poštuje. Mogu da kažem da smo prošle godine devet meseci štrajkovali u „Niteksu" i isterali smo to što smo tražili.

Hoćete reći da nije motka jedino oružje, već i mozak?

- Da. Ali motka ipak malo potpomaže mozgu.

Radnicima najgore u malim preduzećima

Država nam, kako kažete, nije pravna, radnici nemaju garantovana prava, poslodavci su loši, ali nam je SSSS idealan. Koga da menjamo?

- U Srbiji ima pet sindikalnih centara, plus takozvani kućni sindikati. SSSS štiti svoje članstvo, a kad se borimo za kvalitetne zakone, onda radimo i u interesu onih koji nisu naši članovi. Zakoni nisu toliko loši koliko se ne primenjuju. To nije posao sindikata, mi nemamo inspekciju rada. Problemi su manji tamo gde imamo sindikalne organizacije. Prava radnika se najviše krše u malim i srednjim preduzećima, dok je stvarni interes Unije poslodavaca nepotpisivanje granskih kolektivnih ugovora.

Nastavak na Blic...

Capital.ba: Orbović: Nismo režimski sindikat