Izvor: Politika, 29.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacijenti nikada nisu otpisani
Često se čuje da je rak pluća u Srbiji na prvom mestu po učestalosti obolevanja među muškarcima i da je to karcinom koji nas najviše ugrožava. Bolest prate mnoga predubeđenja da su ovi pacijenti potpuno otpisani, da im predstoje teški trenuci i dani... Pre nekoliko dana, na Medicinskom fakultetu, predstavljena je knjiga prof. dr Dragane Jovanović, direktorke Instituta za plućne bolesti KCS, "Palijativno lečenje obolelih od karcinoma pluća", pa je to bio povod za razgovor sa autorkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << udžbenika.
Koliko ima obolelih od raka pluća u Srbiji
Karcinom pluća je najčešće maligno oboljenje od kojeg više umiru muškarci nego žene. Kod nas, nažalost, još ne postoji tačna evidencija o broju novoobolelih, ali je sigurno da ih je oko 4.000 godišnje. Taj broj poslednjih desetak godina u Srbiji stalno raste.
Karcinom pluća se ubraja u maligna oboljenja s lošijom prognozom, najpre zbog toga što se, nažalost, oko 85 odsto novih slučajeva otkriva u kasnoj, odmakloj fazi bolesti, kada je lečenje mnogo teže.
Koji su to ključni momenti u životu obolelih od raka pluća kada lekar može mnogo da učini, ne samo da produži život bolesniku nego i da kvalitet života bude bolji ili se održi dovoljno dobrim, da pruži mogućnost dostojanstva života i onda kada život polako napušta obolelog?
Nažalost, zbog nedovoljnog prepoznavanja važnosti nekih simptoma, oboleli mnogo trpe, na primer, užasan bol, neizdrživo gušenje... Međutim, uz prepoznavanje uzroka ovih stanja, na primer, u oblasti zaista moćne interventne bronhoskopske pulmologije, moguće je brzo rešiti problem i to na duže staze i tako obezbediti pacijentu život bez patnje, a i produženje života. Tako, recimo, ukoliko tumor pluća raste i prelazi u veliki disajni put, a oboleli se sve više guši mada je prethodno već završio lečenje, primio hemoterapiju i završena je i zračna terapija – postoje palijativne interventne procedure kao što je to endobronhijalna laserska resekcija, koja u toj fazi uništava deo tumora u velikom disajnom putu i gušenje se znatno smanjuje ili prestaje.
Da li se u Srbiji u terapiji karcinoma pluća primenjuju svi najsavremeniji trendovi i lekovi? Šta su najveći problemi ovih bolesnika?
Rak pluća je podmukla bolest, ali ukoliko se otkrije u ranoj fazi u velikom procentu je izlečiva. Nažalost, kod nas u 85 odsto slučajeva nesitnoćelijski karcinom dijagnostikujemo u odmaklom stadijumu bolesti.
Da li će se u lečenju koristiti hirurške metode, hemoterapija (citostatici), novija molekularna terapija, zračenje ili razne palijativne procedure zavisi od uznapredovalosti bolesti.
Jedan od najvećih problema je nedostatak aparata za zračnu terapiju, jer se zbog čekanja na termin zračenja gubi dragoceno vreme tokom kojeg proces dalje nesmetano napreduje. Takođe je i problem duže čekanje na potrebnu operaciju tumora, opet iz istih razloga.
Danas u Srbiji postoje dostupni citostatski lekovi, koji su prva linija lečenja i najefikasnija, deluju na tumor u oko 40 odsto bolesnika.
Koji su simptomi ove podmukle bolesti?
Ogromno je izgubljeno vreme do dijagnoze bolesti, bilo zato što se pacijent kasno javi lekaru ili zato što lekar dugo ne posumnja na ovu ozbiljnu bolest ili, pak, iz oba razloga.
Bolest je vrlo podmukla, može biti bez ikakvih simptoma i stanovništvo, naročito pušače, treba edukovati da obrate pažnju na određene simptome. Na primer, na kašalj koji ne prolazi tri nedelje i duže, otežano disanje, dugotrajne bolove u grudnom košu, sviranje u grudima, naročito ako je s jedne strane, zapaljenja pluća i bronhitisi koji duže traju ili se ponavljaju sa iste strane, na promuklost, otežan prolazak hrane kroz jednjak i otežano gutanje. Važni su i višenedeljni simptomi: preznojavanje ili gubitak apetita, mršavljenje, malaksalost koje ranije nije bilo, povremene povišene temperature...
Koji su osnovni faktori rizika za pojavu karcinoma pluća? Može li se u Srbiji organizovati neki oblik prevencije, tipa masovnog skrininga snimanja pluća, uvođenja redovnih pregleda na dve ili tri godine...?
Najizrazitiji faktor rizika je pušenje, a poseban značaj ima i genetska predispozicija, zatim pol, rasa, aerozagađenje. Skoro 95 odsto obolelih su pušači. Rizik od plućnog karcinoma kod muškaraca koji puše višestruko je veći nego kod nepušača. Ukoliko osoba puši duži niz godina, rizik obolevanja je četiri do pet puta veći. Prestanak pušenja posle 10 godina smanjuje opasnost od obolevanja za 30 do 50 odsto. Pasivni pušač takođe je u opasnosti ako u svom okruženju ima pasionirane pušače i ukoliko dugotrajno udiše duvanski dim – 40 odsto duvanskog dima udahnu pasivni pušači. Jedina prava prevencija jeste borba protiv pušenja.
[objavljeno: ]
