Izvor: B92, 11.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ovde nema života"
Beograd -- Sve manje ljudi u Srbiji veruje da će se živeti bolje, a svaka druga mlada osoba želi da se iseli iz zemlje.
Prema rezultatima istraživanja Instituta za sociološke studije Filozofskog fakulteta, koje je sprovedeno krajem godine 2003. godine, od ubistva Zorana Đinđića počinje period usporenih promena, koje su započete 2000. Činjenica da tri godine posle demokratskih promena više od polovine mladih između 18 i 29 godina želi da se iseli iz zemlje, pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da u Srbiji ponovo dolazi do zastoja u razvoju.
Saradnici Instituta objasnili su da taj zastoj nastupa ne samo zbog nepovoljnog političkog nasleđa iz bliže prošlosti, već i zbog kolektivnog sećanja građana na doba poznog socijalizma kada se dobro živelo.
Takođe je navedeno i da građani, koji razmišljaju o svakodnevnom preživljavanju, postaju podložni manipulacijama različitih kvazireformskih i populističkih političkih opcija. Za takvo stanje najveću odgovornost snosi politička elita, kaže Marija Babović, saradnik Instituta za sociološke studije: "Upravo je i smena političke elite u 2003, pokazala da je i u tom periodu došlo do pogoršanja. Neka naša ranija istraživanja pokazuju da je u periodu od 2000. do 2002, došlo do nekih bitnih poboljšanja. Na žalost, kao da su se neki procesi vratili unazad."
Drugi saradnik Instituta, Dušan Mojić objašnjava da, zbog nepredvidive budućnosti, mladi i sa sela i iz grada žele trajno da napuste zemlju. Konkretni razlozi su nemogućnost planiranja profesionalnog razvoja i ostvarivanje minimalne egzistencije: "Iako gradska omladina češće smatra da su promene nakon 2000. bile povoljne za njih, ipak, radi se o nekim povećanim očekivanjima u odnosu na seosku omladinu, tako da kao rezultanta može se reći da i jedni i drugi iz onako različitih uglova prosto ne vide ovde svoju perspektivu i nameravaju da napuste Srbiju."
Istraživanje je pokazalo da je sve manje mladih sposobno da se osamostali, a samim tim i sklopi brak. Više od 60 odsto domaćinstava opterećeno je svakodnevnom brigom za stare osobe dok se mladi bračni parovi oslanjaju na pomoć roditelja. U Srbiji su brakovi postali nepopularni, kaže Mirjana Bobić, takođe saradnik Instituta: "Kao što je privremeno i nesigurno zaposlenje, tako su i nesigurne unije, jer čovek ne zna kada će i u kom trenutku biti spreman da se skrasi, odnosno, ulazak u brak se faktički odlaže sve do onog momenta dok se pojedinac ne osigura da je u stanju da postane i roditelj."
Saradnici Instituta za sociološke studije navode i da spore i nesinhronizovane promene onemogućavaju modernizaciju društva. Takođe je navedeno da je nastojanje vlasti da zemlju uvede u Evropsku uniju, četvrti pokušaj modernizacije Srbije u poslednjih 200 godina.
