Izvor: B92, 29.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena krađa arheološkog blaga
Nalazište Viminacijum (Danas)
Beograd -- U Srbiji se traganjem za skrivenim arheološkim blagom često bave kriminalci zbog loše zaštite kulturnih spomenika i nalazišta.
Niko do sada nije ni pokušao da sprovede istraživanje o tome koliko su predmeta koji predstavljaju kulturno blago pod zaštitom države krijumčari do sada izneli iz Srbije. B92 je istraživao zbog čega ne postoji sveobuhvatna zaštita kulturnog blaga, kojim bi država, između ostalog, uspela >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da zaštititi svoje nasleđe, ekonomiju i turizam.
Time bi se odgovorilo i na pitanje kolika je kulturna i materijalna vrednost predmeta koje krijumčari decenijama bespovratno iznose iz zemlje.
Jedan od najvrednijih arheoloških nalaza do kojih su pokušali da se dokopaju krijumčari, a koji je pronađen u okolini Sremske Mitrovice, jeste pojas avarskog vojnika.
U potpunosti je izrađen od zlata, težak je jedan kilogram i i 200 grama i ukrašen poludragim kamenjem. Stručnjaci procenjuju da bi njegova cena na crnom tržištu mogla da dosegne nekoliko miliona evra.
Predmete slične i manje vrednosti krijumčari u proteklih nekoliko decenija gotovo bez izuzetka neometano iznose iz zemlje. Oko otkupa pojasa sukobila su se dva klana krijumčara, pa je divlji arheolog koji ga je pronašao rešio da slučaj prijavi policiji.
Većina takvih predmeta, pre nego što za njih saznaju muzeolozi, završi u zapadnoevropskim aukcijskim kućama, a kasnije u rukama bogatih privatnih kolekcionara.
Lokalna policija, koja vodi većinu istraga vezanih za krijumčarenje kulturnog i nacionalnog blaga, uglavnom uspeva da uđe u trag divljim arheolozima, dok ostali u lancu ostaju nedodirljivi.
Na području naše zemlje nalaze se hiljade arheoloških nalazišta. Samo u okolini Vranja otkriveno je oko 180 bogatih nalazišta, koje država nije uspela da zaštiti.
Ta nalazišta "eldorado" su za divlje arheologe, budući da novi Krivični zakonik više ne poznaje delo neovlašćenog izvođenja arheoloških radova.
Ukoliko se ovome doda podatak da većina krijumčara za trgovinu kulturnim blagom biva osuđena uslovnim kaznama, ne iznenađuje podatak da se krijumčarenje kulturnog blaga smatra trećim oblikom organizovanog kriminala po isplativosti.
Pored toga, o onima koji pripadaju toj grani kriminala retko se govori u medijima, što ih dodatno štiti od očiju javnosti.
.jpg)
