Izvor: Politika, 30.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otežana plovidba zbog 200 potopljenih brodova
I dalje neizvesno kada će početi izvlačenje nemačke flote, potopljene septembra 1944. godine, između „Đerdapa 2” i luke u Prahovu
Negotin – Ni ovog leta, iako je bilo najavljeno, neće početi čišćenje zakrčenog plovnog dunavskog puta između Hidroelektrane „Đerdap 2” i luke u Prahovu, koji je još od septembra 1944. zakrčen sa više od 200 plovila potopljene nemačke Crnomorske flote. Moćna flota potopljena je tada ovde u operaciji „Dunavski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vilenjak”, po naređenju nemačkog generala Valtera fon Štetnera, kako ne bi pala u ruke nadiruće sovjetske Crvene armije. Od tada je ovaj deo plovnog puta u dužini od šest kilometara sužen na svega 50 metara i već šest i po decenija zadaje glavobolju svim brodarima iz naše zemlje i sveta.
Bilo je nekoliko pokušaja, od 1996. godine, da se formira međunarodni konzorcijum koji bi obezbedio oko 400 miliona dolara, koliko je potrebno da se olupine izvade iz korita reke i plovidba učini bezbednom, ali u tome se ne uspeva.
– Nevolja u saobraćaju bilo je i do sada, a biće ih i više jer se obim plovidbe Dunavom neprekidno uvećava, naročito posle puštanja u saobraćaj kanala Rajna–Majna–Dunav – kaže za „Politiku” Srećko Nikolić, kapetan unutrašnje plovidbe u Lučkoj kapetaniji u Prahovu. – U toku je i revitalizacija Koridora 7, na Dunavu, kojim se planira preusmeravanje železničkog i drumskog na jeftiniji i brži rečni saobraćaj, i zato je svim podunavskim zemljama bitno da se ova deonica Dunava što pre očisti od opasnih olupina, na kojima ima i mnogo eksploziva.
Izvesno je da će zainteresovani, a takvih je sve više, uspeti uskoro da pronađu novac za ovaj veliki poduhvat. Plovidba je veoma usporena, naročito leti, u vreme niskog vodostaja Dunava. Dvosmerno kretanje brodova tada je apsolutno nemoguće pa brodovi i po nekoliko sati čekaju na mimoilaženje.
Ohrabruje što su u operaciju vađenja olupina već nekoliko godina uključeni naše Ministarstvo infrastrukture, beogradski „Plovput” i Evropska agencija za rekonstrukciju. U septembru 2006. izvršeno je i sonarno snimanje olupina, što je bio preduslov da se raspiše međunarodni tender za izbor firme koja bi ušla u poduhvat vađenja potopljenih brodova. Na osnovu snimanja utvrđeno je i koja plovila su natovarena opasnim minsko-eksplozivnim sredstvima.
S. Todorović
[objavljeno: 31/05/2008]
