Izvor: Politika, 12.Jun.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacije i preglede čeka oko 73.000 pacijenata
Prvi put u Srbiji objavljena transparentna i jedinstvena lista čekanja
Na operaciju katarakte u Srbiji čeka 28.764 bolesnika, zamenu kuka ili kolena 19.355 pacijenta, snimanja na skeneru i magnetnoj rezonanci čeka još 17.197 osoba, a na dijagnostičke procedure u kardiologiji i intervencije na srcu oko 7.700 ljudi. Ovo su podaci koje je juče, kao što je i obećao pre tačno nedelju dana, na sajtu Ministarstva zdravlja objavio ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar. Prvi put >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u Srbiji objavljena transparentna i jedinstvena lista čekanja na operacije i najtraženije dijagnostičke preglede, na kojoj je ukupno 73.028 lica. Ministar zdravlja u gostovanju na RTS-u izjavio je da su podaci poražavajući i najavio mogućnost uvođenja rada lekarima u dve smene – pre i posle podne, jer postojeće operacione sale i kadar nisu dovoljno iskorišćeni.
U tabelama se navodi da u Srbiji ima 340 ortopeda, ali da ne operišu svi, pa na godišnjem nivou jedan ortoped uradi 17 operacija kuka! U oblasti oftalmologije, prosečan broj operacija katarakte po lekaru je 120 godišnje. Međutim, ortoped i direktor Instituta za ortopedsko hirurške bolesti„Banjica” profesor dr Slobodan Slavković smatra da ovaj podatak nije tačan.
– Ne može se prosto podeliti ukupan broj ortopeda sa brojem operacija, jer ne rade svi ortopedi ove operacije, čak ni na „Banjici”. Ima hirurga koji urade i po 250 operacija kuka ili kolena godišnje – kaže dr Slavković.
Direktor „Banjice” tvrdi da se ovde već radi u dve smene: tri sale su opremljene samo za ovu hirurgiju, u njima se radi posao koji bi se normalno uradio u šest!
– Nedostaju nam anesteziolozi, a nemamo mogućnosti da ih zaposlimo: jednog plaćamo iz svojih sredstava, a jednu doktorku sam povukao iz penzije. Takođe, da bi neko radio ovu skupu i odgovornu hirurgiju mora da se obuči i da postoje minimalni uslovi koje, nažalost, nemaju sva ortopedska odeljenja u Srbiji – kaže dr Slavković.
Ovaj ortoped sumnja u ukupan broj onih koji čekaju na ortopedske operacije, a to kaže na osnovu iskustva kada pacijente sa liste čekanja pozivaju da dođu na operaciju.
– Jedva polovina pacijenata sa liste čekanja se odazove našem pozivu. Neki navode da su se već operisali na drugom mestu ili su odustali od operacije – kaže dr Slavković.
Na operaciju katarakte u Srbiji u 25 kliničkih centara i na očnim odeljenjima čeka 28.764 pacijenta, a lane je urađeno 15.210 ovih intervencija. Da li je ovaj broj dovoljan, kada objavljeni podaci pokazuju da ima odeljenja koja za celu godinu nisu uradili nijednu ovu intervenciju ili jedva pedesetak zahvata, pitamo profesora dr Milenka Stojkovića, direktora Očne klinike Kliničkog centra Srbije, u čijoj je ustanovi urađen najveći broj operacija (2920) iako četiri meseca nisu imali sočiva.
– Ovi brojevi su slični i u susednim zemljama. Jedina smo klinika koja radi u dve smene, mada ne još svakog dana. Uvešćemo i rad subotom i nedeljom. Jedino rešenje da se smanje liste čekanja za kataraktu jeste da mali centri u Srbiji preuzmu posao. Međutim, neki od njih za to nemaju uslove, jer ne mogu ni u jednoj, a kamoli u dve smene da organizuju ove operacije. Neki od njih imaju opremu, ali nemaju obučene kadrove. Neki imaju samo jednog operatora i on ne može sam da radi u dve smene – smatra ovaj oftalmolog.
Dr Stojković dodaje da je skandalozno da broj operacija po oftalmologu bude samo 120, što je jedva desetak mesečno. Smatra da, ako je to jedino zaduženje očnog hirurga, on mora da uradi najmanje 350 ovih operacija godišnje.
Profesorka Olga Popović-Mladenović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i privatni lekar, a koja često šalje svoje pacijente na operacije kuka ili kolena, smatra da je izuzetno važno što je konačno počelo da se priča o ovoj temi.
– Pohvalno je što je konačno objavljena jedinstvena lista, jer prethodni ministri nisu imali odlučnost da problem sa listama čekanja dovedu do kraja. U svakoj ustanovi se zna koji doktori puno operišu, a pacijenti imaju pravo da biraju. Za neke ortopede ima opravdanja zašto ne ulaze u sale i operišu, jer ako nisu sposobni da operišu, bolje je tako. Međutim, oni mogu u operacione sale da ulaze kao savetnici da „drže ruku” mlađim hirurzima. Osim toga, važno je da se prekine sa „uranilovkom” u platama: onaj ko operiše mora da bude više plaćen, a to se u svakoj bolnici zna – navodi dr Popović-Mladenović.
Ona smatra i da je ideja o radu lekara u dve smene ili bar produženje rada u operacionim salama do kasnijih popodnevnih sati, veoma dobra, pa makar to bilo i na kraći rok, dok se smanji lista čekanja.
Olivera Popović
objavljeno: 12.06.2014.
