Izvor: TvojPortal.com, 27.Mar.2012, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne prolećne dijete
Izvor: Novosti.rs
Nije moguće u kratkom periodu da se oslobodimo kilograma koji su se mesecima taložili, a da se to ne odrazi negativno na zdravlje. Za mlade aktivnost bolja od iscrpljujućih dijeta. Sa prvim prolećnim danima shvatamo koliko smo se ugojili tokom zime, u prošlogodišnje pantalone jedva ulazimo, a majice su nam tesne? Prva pomisao je: moram hitno na dijetu! Međutim, nije moguće u kratkom periodu da se oslobodimo kilograma koji su se mesecima taložili, a da se to ne odrazi >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << negativno na zdravlje.
Lekari upozoravaju da je dijeta uputstvo koje određenoj osobi daju stručnjaci o tome šta bi trebalo da jede i koliko, vodeći računa o njenom zdravstvenom stanju. Poseban režim života i ishrane, ako mora, trebalo bi da se praktikuje jednom, a nikako ne sme da postane stil života!
Izrazito gojazna osoba trebalo bi da smrša od 10 do 20 procenata tek za od tri do šest meseci. Svaka dijeta podrazumeva određeni stepen gladovanja, zbog čega organizam u jednom trenutku počinje da se buni. Ako vaga pokaže četiri kilograma manje, realno smo smršali samo jedan, jer su gotovo sve dijete na bazi tečnosti, pa u organizmu dominira voda. Kada ona nestane iz organizma, ponovo se javlja potreba za hranom i vraćamo se na staru težinu.
Mladi bi umesto iscrpljujućih dijeta trebalo svakodnevno da se bave fizičkom aktivnošću. Odraslim i zdravim osobama su tri obroka u razmaku od pet časova sasvim dovoljna. Pri tom, tanjire popunite samo do crte, koja nije tu iz dekorativnih razloga, već označava optimalnu porciju. Povrće najviše utiče na regulisanje telesne težine, pa bi ga trebalo što više jesti, čini nas sitim, a ima malo kalorija.
Ipak, neophodno je i da promenimo navike u ishrani. To podrazumeva da jedemo nekoliko puta dnevno, a ne jednom, da žvaćemo polako, a ne da jedemo „s nogu“ i u žurbi. Bitno je i da se smanje, ili eliminišu iz jelovnika visoko kalorični proizvodi poput majoneza, masnih sireva, pavlake, mesnih prerađevina, slatkiša od čokolade...
Pored povrća, akcenat stavite na junetinu, piletinu, ribu, jaja i mlečne proizvode, jer su odličan izvor proteina, vitamina B kompleksa, gvožđa, cinka, kalcijuma, selena i ostalih minerala. Na primer, vitamin B12 nalazi se isključivo u namirnicama životinjskog porekla, dok riba, morski proizvodi, povrće i voće štite srce i krvne sudove, jer obiluju antioksidansima.
