Izvor: S media, 20.Feb.2010, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oko 63 odsto predškolske dece sa verbalnim problemima
Najnovija istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora pokazala su da čak 63 odsto dece predškolskog uzrasta ima neki govorno-jezički problem, zbog čega kasnije mogu nastati problemi sa učenjem i usvajanjem gradiva kada podju u školu, rekli su danas Tanjugu stručnjaci za tu oblast.
Direktorka instituta dr Mirjana Sovilj kazala je da je 1953. svega 8, 3 odsto dece imalo takvih problema, a da sada kod 63 odsto mališana predškolskog i mladjeg osnovnoškolskog, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << a u nekim prigradskim školama i do 73 odsto njih, ima različite probleme u govoru.
Sovilj je navela da su najčeščhi problemi mucanje, oskudan rečnik neprilagodjen uzrastu ili nesposobnost da na adekvatan način iskažu svoje potrebe i osećanja.
"Govorno jezička patologija duboko seže u poremećaje ponašanja i značajno narušava potencijale za učenje, a posebno se izdvaja odredjena grupacija dece sa autističnim poremećajima ponašanja, odnosno sa poremećajima pažnje, kocentracije i sa različitim udruženim poremaćajima", kazala je ona.
Govoreći o ozbiljnosti takvog problema, dr Sovilj je rekla da poslednjih godina govorno-jezička patologija poprima "sve ozbiljnije nivoe" i da sada više od 30 odsto dece uzrasta od prve do četvrte godine, ima problem sa nerazvijenim govorom.
Ta deca, ukazala je ona, zahtevaju ozbiljan pristup, počev od dijagnostike do tretmana i lečenja ovih poremećaja, a veoma je važna rana dijagnostika, odnosno provera govorno-jezičkog razvoja.
Sovilj je naglasila da se, ukoliko se problem ne rešava na vreme, situacija može dodatno zakomplikovati, a prvi pokazatelj da dete ima problem sa govorno-ježičkim sposobnostima jeste ukoliko ne reaguje na jaku buku, ne okreće se prema liku roditelja kada mu se obrati, kada je veoma mirno...
Prema njenim rečima, prvi znaci problema mogu se uočiti od bebinog drugog meseca života a, kada se roditelji jave stručnjacima, obavi se provera govorno-jezičkog, senzomotornog i socio-emocionalnog razvoja detata, kako bi se videlo da li dete treba da se uključi odmah u tretman ili roditelj treba da nastavi sa praćenjem njegovog razvoja dalje.
Ona je ocenila da razlozi za nastanak takvih problema mogu biti različiti, da su najčesčhe zdravstvene prirode, rizična trudnoća majke, težak porodjaj, bakterijske i virusne infekcije tokom održvanja trudnoće, kao i česta druga oboljenja.
"Jedan od čestih faktora su upale ušiju kod dece, a skrivene i bezbolne su daleko opasnije od onih koje se ispoljavaju jačim intenzitetom", ukazala je Sovilj i dodala da su neki od mogućih problema, koji se javljaju treći krajnik ili veoma visoke temperature koje mogu da oštete sluh.
Direktorka instituta je dodala da nedostatak adekvatne komunikacije sa roditeljima i članovima porodice, kao i sve česće prekomerno korišćenje kompjutera za igranje igrica i gledanje televizije, takodje doprinosi nastanku govornih problema kod mališana.
"Neki instituti za strateška istraživanja došli su do podatka da roditelji danas pet minuta dnevno provode u razgovoru sa svojim detetom, i to je poražajavujće, a sve veći broj dece se edukuje uz pomoć televizora i to u najranijem periodu života. Dete slusa, ali ne progovara i nema interakcije, što je loše", kazala je Sovilj.
Ona je podsetila na analizu rečnika iz crtanih filmova, namenjenih deci od pet do sedam godina, koja je uradjena pre desetak godina, gde je utvrdjeno da sadržaj rečnika odgovara detetu od dve godine.
Sovilj je navela i da se govorni problemi ne nasledjuju od roditelja, već predispozicije za to, na što ukazuju i podaci da su kod 98 odsto dece, koja danas dolaze u Institut, otac, majka ili blizak rodjak imali neki govorno-jezički problem.
Jedan od značajnih problema u nastanku govorno-jezičke patologije u poslednjih nekoliko godina je, rekla je ona, intolerancija na hranljive namirnice, posebno na mleko i pšenicu i nekih proizvoda sastavljenih od njih.
"Budući da one sadrže glutein i kazein, kod dece se pojavljuju u veoma visokim kocentracijama, ugradju se u moždane ćelije i tu prave odredjene blokade koje onemogućaju prijem odredjenih signala, govornih i zvucnih i onemogućavaju pravilan govor", precizirala je ona.
Govoreći o tome da više od 70 odsto dece, koja dolaze na tretman u Institut, ima problem sa nerazvijenim govorom zbog intolerancije na hranu, Sovilj je kazala da je važno da se to ispita na vreme kako bi se uvela adekvatna dijeta, a hrana zatim zamenila mineralima, vitaminima i oligoelementima.
Sovilj je kazala da su rezultati istraživanja iz 2009. godine, spsrovedenog na teritoriji Beograda i Niša, doveli do inicijative da se u svim vrtićima u glavnom gradu zaposle logopedi.
Gradska sekretarka za dečju zaštitu Ljiljana Jovčić kazala je da su do sada samo veći vrtići u Beogradu imali logopede, a da će još logopeda biti angažovano i u manjim vrtićima.
Ona smatra da će se tako omogućiti smanjenje visokog procenta govorno-jezičke patologije, što je veliko olaksanje za roditelje koji neće morati da posle radnog vremena, u popodnevnim satima, vode decu u Domove zdravlja, već će logoped moći da radi s njima u vrtiću.
Jovčić je rekla da će dogovor oko toga da li će rad sa decom biti individualni ili grupni, zavisiti od težine njihovog govorno jezičkog poremećaja i broja dece koja imaju taj problem.
