Izvor: Politika, 17.Dec.2012, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odsustvo državne podrške mladima
Sistem u Srbiji podstiče formiranje biografije mladih kao u vreme socijalističkog perioda, koja nije primerena današnjim okolnostima, ustanovila najnovija studija Instituta za sociološka istraživanja beogradskog Filozofskog fakulteta
Zbog odsustva državne podrške, mladi u Srbiji umnogome se oslanjaju na porodicu, što produžava njihovu zavisnost od roditelja i odlaže finansijsko i stambeno osamostaljivanje. Ovo je jedan od ključnih nalaza najnovije studije Instituta za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sociološka istraživanja beogradskog Filozofskog fakulteta. Rezultati su predočeni u knjizi „Mladi – naša sadašnjost”, predstavljenoj u petak u Domu omladine.
Na gotovo 350 stranica jedne od najobuhvatnijih studija o mladoj populaciji, uočeni su mnogi problemi sa kojima se suočavaju osobe uzrasta od 19 do 35 godina, u sferi prelaska u odraslost, obrazovnih resursa, oblikovanja radnih biografija, načina provođenja slobodnog vremena...
Jedan od osnovnih nalaza, prema rečima sociologa Smiljke Tomanović, koja je rukovodila istraživanjem, jeste to što sistem u Srbiji podstiče formiranje biografije kakva se od mladih očekivala u socijalističkom vremenu.
– To znači: uči, završi fakultet, zaposli se, stupi u brak... Ali, tako nešto više nije moguće. Danas mladi moraju da rade uporedo sa pohađanjem fakulteta ne bi li isplatili troškove sve skupljih studija. A sistem ih, primenom Bolonjske deklaracije, obavezuje da pohađaju sva predavanja. Tako se reprodukuje zastarelo shvatanje iz ranijeg perioda, po kojem ili studiraš ili radiš. Još jedan primer reprodukcije biografija iz doba socijalizma jesu subvencionisani stambeni krediti za mlade bračne parove. Zašto se takva mogućnost ne uvede i za parove koji zajedno žive a nisu u braku? – navodi Smiljka Tomanović.
Mladi u Srbiji ne samo da relativno kasno napuštaju roditeljski dom, već je povećan i udeo onih koji ni u 35. godini nisu stupili u brak. U takvim okolnostima, borba za egzistenciju nameće se kao glavni problem.
– Sa velikom nezaposlenošću u Srbiji, gde čak i kad imate posao ne znate da li ćete sutra da dobijete otkaz, reč „planiranje” ne postoji. To ne znači da su mladi pasivni, naprotiv – oni se trude da zadrže glavu iznad vode i to čine oslanjanjem na svoje najbliže. Ali, baš zato što je razlog njihove aktivnosti gola egzistencija, nemaju kad da organizuju slobodno vreme ili da se posvete društvenom aktivizmu. Kada ste obuzeti borbom za posao, nećete se zapitati zašto u vašem gradu ne radi pozorište i ko je za to kriv – ističe Smiljka Tomanović.
S druge strane, kada je reč o sferi obrazovanja, istraživači su utvrdili da državne kredite i stipendije koriste najčešće studenti boljeg imovnog stanja.
Ovo istraživanje, prema rečima Anđelke Milić, profesorke sociologije porodice na beogradskom Filozofskom fakultetu, ne pada na nivo žalopojki po kojima su mladi ljudi „rđavi” i neće da rade, ali takođe ne piše ni hvalospeve o njima.
– Društvo u Srbiji nalazi se na ivici sa koje možemo ili da se vratimo u novi pokušaj stvaranja normalnog društva, ili da padnemo u provaliju. Ova studija govori o populaciji koja će nositi te pozitivne promene ili sunovrat. Utisak koji se stiče jeste da mladi ljudi vegetiraju u marginalizovanom prostoru u kojem se ne osećaju dobro, ali nemaju ni svest šta treba da čine – istakla je Anđelka Milić.
----------------------------------------------------------------
Kriza mladosti i u Sloveniji
Procenat stalno zaposlenih mladih ljudi u uzrastu od 25 do 29 godina života u Sloveniji je u padu, rekao je na skupu u Domu omladine sociolog Sergej Flere sa Univerziteta u Mariboru.
– Dok je taj procenat 2000. godine iznosio 52 odsto, deset godina kasnije je spao na 33 odsto. U istom periodu neznatno je porastao broj mladih koji obavljaju privremene poslove, dok se broj studenata gotovo učetvorostručio. To znači da je u Sloveniji, uprkos ekspanziji visokog školstva, mladima sve teže da se zaposle. Stoga, aktuelni protesti u Mariboru, Ljubljani i drugim gradovima rezultat su činilaca koji deluju više godina – istakao je Flere.
Takva situacija odlaže i stupanje u brak, dodao je on, i naveo da se od svih 27 članica EU, najmanje brakova procentualno sklapa u Sloveniji.
– Uz bračnu zajednicu, u Sloveniji uzimaju maha i drugi oblici partnerstva, kao što je zajednički život bez bračnog ugovora ili veza u kojoj partneri žive svako u svom gradu, a „kampanjski” se viđaju. Moj sin tako živi u Ljubljani, a njegova devojka u Umagu, u Hrvatskoj, ali na taj način uspešno funkcionišu već dve godine – rekao je Flere.
----------------------------------------------------------------
Uzorak i istraživači
Za potrebe istraživanja „Mladi – naša sadašnjost”, sprovedenog pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i univerziteta u švajcarskom gradu Friburu, anketirano je 1.627 osoba, uzrasta od 19 do 35 godina, iz 62 opštine centralne Srbije i Vojvodine. Svaki ispitanik odgovarao je na 118 pitanja iz upitnika. Istraživački tim činili su sociolozi Smiljka Tomanović, Dragan Stanojević, Isidora Jarić, Dušan Mojić, Slađana Dragišić-Labaš, Milana Ljubičić i Ivana Živadinović.
D. Bukvić
objavljeno: 17.12.2012.
