Izvor: Politika, 17.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od ponoći u red za pasoš
Desetine Beograđana tiskaju se u ranim jutarnjim časovima ispred neotvorenih beogradskih policijskih šaltera, da bi ugrabili mesto za vađenje novih putnih isprava
Poduža kolona ljudi još od svitanja mirno stoji u redu ispred beogradske policijske stanice. Ćaskaju lagano sa novostečenim poznanikom ispred ili iza sebe.
Našli su se tu, u istom redu, istim povodom. Čekaju da stignu do šaltera gde će dobiti broj da zakažu predaju dokumenata za dobijanje novog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pasoša. Svakog jutra slika je ista – od rane zore pojedine beogradske policijske stanice su „pod opsadom” građana.
Neki od njih spremaju se od ponoći i stižu i pre izlaska sunca kako bi sprečili opasnost da ostanu bez dragocenog mesta. Policajci OUP Voždovac nezainteresovano prolaze pored gomile, iščekujući okupaciju šaltera tačno u osam.
„Invaziju” će sprovesti nekoliko desetina starijih sugrađana, žene, deca i mladići, devojke, koji su tri, četiri sata stajali „naoružani” izvodima iz matičnih knjiga, uverenjima o državljanstvu i drugim „arsenalom”, u nadi da će osvojiti nove crvene pasoše. A kad vade putne isprave, onda o jednom čekanju da završe i dobijanje biometrijske lične karte.
Među ranoraniocima su i oni koji su prošli prvu proceduru i sada dolaze samo da podignu nove isprave. Ako im šalterski službenik susret zakaže za isti dan u popodnevnim satima, potrebno je ponovo doći u policiju i čekati u novom redu. Nije izvesno, pri tom, da će se višečasovno „dežuranje” isplatiti, jer se u mnogim opštinama dnevno javlja više ljudi nego što je moguće zahteva obraditi.
– U utorak je bilo osamdesetak ljudi, među njima i ja. Rekli su mi da ću biti 69. po redu pa sam čekala ceo dan. Na kraju nisu stigli da me prime – pričala nam je jedna sugrađanka juče oko sedam sati ujutru ispred OUP Stari grad u Ulici Majke Jevrosime. Posle neuspelog pokušaja, morala je ponovo da dođe. Verovatno zbog kiše koja je sipila, ispred policijske stanice društvo joj je u drugom pokušaju pravilo „samo” četrdesetak osoba.
Neki su čitali novine, neki su se zanimali sopstvenom dokumentacijom prelistavajući je po ko zna koji put – sve zarad smanjenja nervoze. Ko nije stigao da doručkuje kod kuće, ili je od silnog čekanja ogladneo, jeo je na licu mesta.
U koloni ispred voždovačke policije u rano jutro bilo je i onih kojikoji danima pokušavaju da zakažu bar predaju dokumenata. Neki su poveli rođake i prijatelje sa kojima su se naizmenično smenjivali u redu. Isto tako, smenjivale su se psovke i ironične dosetke.
Jedna penzionerka ispričala nam je svoju višednevnu muku koja pokazuje da više ne pomaže ni vađenje dokumenata u policijskim stanicama u prigradskim mestima – mera kojoj su donedavno mnogi sugrađani pribegavali kako bi izbegli jutarnje redove.
Minulog četvrtka Milenija Isaković je došla u OUP Voždovac pre šest sati. „Izvukla” je broj 45. Ostala je da čeka svoj red, ali nije dočekala. U ovoj stanici dnevno obrade između 20 i 30 zahteva. Nije htela da rizikuje i sutradan da pokuša sa istim brojem. Setila se da je njena ćerka pre nekoliko meseci bez poteškoća izvadila pasoš u stanici milicije u Belom potoku. Pohitala je u ovo podavalsko naselje i stigla oko pola osam. Tamo ju je čekalo novo, neprijatno iznenađenje. Kompjuterski sistem je pao nekoliko dana pre njenog dolaska i rešavali su samo zaostale zahteve.
– Policajac u Belom potoku mi je savetovao odlazak u Sopot, ali isključivo radnim danom, po mogućstvu da tamo budem pre šest. Subotom, kaže, ima mnogo vikendaša – ispričala je ova Voždovčanka, koja je ipak uspela da zakaže termin u matičnom OUP-u, ali tek posle nekoliko dana, kada je u policijsku stanicu došla pre pet sati.
Uprkos naporu koji je uložila, imala je sreće. Da je kojim slučajem otišla u OUP Savski venac, njen zahtev bi bio rešavan tek u oktobru jer, kako nam je rečeno, „tada je prvi slobodan termin”.
Samo što se nisu podigle roletne na šalterima, napustili smo „čekače” poželevši im sreću.
„Otići ću u Lazarevac da izvadim dokumenta, ako me ni danas ne prime”, čujemo poluglasnu najavu sredovečne gospođe. „Džabe bi išla, zvala sam ih juče i kažu da je i tamo stanje katastrofalno”, začuo se odgovor.
Osim u Lazarevcu, gde takođe ne stižu da od osam do 19.30 časova izađu u susret svim zainteresovanima, ništa bolje nije ni u Grockoj, jer se tamo, kako nam je rečeno, mesto u redu zauzima od ponoći.
Prema podacima sa sajta Ministarstva unutrašnjih poslova, stare putne isprave važe do 31. decembra tekuće godine. U štampi je već pisano o tome da strane ambasade odbijaju da izdaju vize ukoliko pasoš osobe koja putuje nije važeći još od tri do šest meseci po povratku. To faktički znači da, uprkos propisanom roku, građani koji nameravaju da putuju na leto, pasoše moraju da izvade do juna ili septembra, u zavisnosti od destinacije.
Izdavanje novih putnih isprava počelo je 2008. i bilo je predviđeno da stari, plavi pasoši važe do kraja iste godine. Zbog tehničkih nepravilnosti prilikom isporuke prvih količina novog dokumenta, predloženo je produženje prvobitnog roka za još 365 dana. Narodna skupština Republike Srbije je stoga usvojila Zakon o izmeni Zakona o putnim ispravama, kojim je rok važenja pasoša izdatih na starom obrascu produžen.
Dimitrije Bukvić
[objavljeno: 18/06/2009]
.jpg)
