Izvor: Blic, 07.Maj.2011, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od hipertenzije boluje sve više mladih
BEOGRAD - Koliko dugo će nekome raditi srce, bubrezi ili vid značajno zavisi od krvnog pritiska. Zato većina ljudi sazna za hipertenziju tek posle infarkta srca, moždanog udara, oboljenja bubrega ili slabijeg vida. Za komplikacije su najopasnije nagle varijacije pritiska. Iskustva govore da jutarnji skokovi najčešće izazivaju infarkte srca i šloga, te je 54 odsto šlogova i 47 odsto srčane slabosti posledica povišenog pritiska, a 26 odsto dijaliza je posledica neadekvatno lečenog povišenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pritiska. Lekari apeluju da komplikacije mogu sprečiti redovne kontrole masnoće u krvi i krvnog pritiska.
Od visokog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi građanin. Ova bolest koja se nekada smatrala bolešću starih, danas je sve prisutnija u drugoj i trećoj deceniji života.
- Sve češća pojava povišenog pritiska kod mladih je posledica načina života jer mladi mnogo vremena provode za kompjuterom, nemaju fizičku aktivnost ili odlaze u teretane gde nestručno rade vežbe, uzimaju brzu hranu sa mnogo soli, mnogo grickalica, energetskih pića... Zamenili su dan za noć, puše cigarete, pod stresom su... Kod radno sposobnog stanovništva imamo takozvanu radno zavisnu hipertenziju, koja je posledica stresa na poslu usled sve više obaveza i neizvesnosti da li će ostati na tom radnom mestu. Važan je i genetski faktor - navodi dr Vesna Stojanov, načelnik Multidisciplinarnog centra za hipertenziju, KCS.
Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, pa je to razlog zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i „tihi ubica". Neke osobe imaju nespecifične simptome, pa se žale na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija.
- Hipertenzija oštećuje krvne sudove i može da izazove teške posledice. Ona prvo utiče na oštećenje srčanog mišića i njegovo povećanje. To povećanje postepeno slabi srčani mišić koji ne može da ispumpa adekvatnu količinu krvi. Takav pacijent se već pri minimalnom naporu zamara - objašnjava kardiolog dr Stojanov.
Drugi bitan organ na koji utiče pritisak su bubrezi.
Profesor dr Zoran Kovačević sa Vojnomedicinske akademije kaže da 20 do 30 odsto onih koji dođu do hemodijalize su posledica kasno otkrivene ili neefikasno lečene hipertenzije.
- Ljudi nam dolaze u 60-im i 70-im godinama života sa dijagnozom propadanja malih krvnih sudova koji su bitni za bubreg - tvrdi nefrolog dr Kovačević.
Posledice visokog krvnog pritiska su i krvarenje na očnom dnu, pucanje krvnog suda, te crvenilo oka. Oftalmolog dr Jasmina Prelić iz Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković” kaže da je mnogo puta ustanovila pregledom očnog dna da pacijent ima hipertenziju koja datira i do pet godina unazad.
Pritisak meriti svakih šest meseci
Mlađi ljudi, poručuju lekari, pritisak treba da mere bar jednom godišnje, a ljudi srednje životne dobi na šest meseci. Još češću kontrolu zahtevaju svi koji u porodici imaju povišen pritisak ili druge faktore rizika (gojaznost, pušenje, fizičku neaktivnost, povišene masnoće, šećernu bolest). Svaki pacijent ima svoj lek ili kombinaciju lekova i ne postoji univerzalno lečenje.
Povezane vesti: Svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra je depresivno
