Izvor: Politika, 07.Nov.2013, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obmana pod plaštom humanosti?

Roditelji preminule Tijane Ognjanović ne odgovaraju na optužbe da su zloupotrebili prikupljeni novac. – Problem se mora sistemski rešiti

Slika bolesnog deteta, priča kako mogu da ga izleče samo inostrani lekari i broj žiro računa za uplatu priloga – tri su obavezna elementa koji čine „recept” za humanitarne akcije, kojima je javnost preplavljena. Neke od ovih humanitarnih akcija su očigledno zloupotrebljene, pa se javnost ovih dana bavi slučajem male Tijane Ognjanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za čije je lečenje u Americi prikupljeno oko dva miliona evra. Nažalost, Tijana je umrla ne dočekavši transplantaciju srca, a njen otac je navodno nedavno sa bankovnog računa podigao preostali novac. Nebojša Ognjanović ni juče, kao ni prethodnih dana, nije odgovorio na pozive „Politike” da razjasni ovu optužbu.

Da u ovoj oblasti ima obmana potvrđuje i slučaj iz Obrenovca – u akciji policije nedavno je uhapšeno dvoje ljudi zato što su uz lažnu medicinsku dokumentaciju o bolesti sina i molbi da se uplate donacija za lečenje, prikupili više od dva miliona dinara. Novac je uplatilo više od 150 firmi, što govori da naši ljudi nisu postali neosetljivi na bolest i nesreću. Ovakvi slučajevi pokreću pitanja kako problem rešiti sistemski.

Snežana Pantić-Aksentijević iz Ministarstva zdravlja nedavno je izjavila da slučajevi zloupotreba, kad se prikupljaju sredstva za dete koje nije bolesno – nisu retki, ali da se u ovom ministarstvu ne vodi evidencija o tome koliko dece treba da nastavi lečenje  u inostranstvu. Ubuduće će organizatori humanitarnih akcija moći da se kod Ministarstva zdravlja informišu kome je pomoć zaista neophodna, jer se priprema novi zakon o medicinskim evidencijama. Direktor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), profesor dr Momčilo Babić najavljuje da će u narednih mesec dana biti odlučeno da li će se praviti posebna fondacija ili budžetski fond koji će donatorima omogućiti da ulažu novac za finansiranje lečenja u inostranstvu, ali uz kontrolu.

– Treba uvesti red i kontrolu u ovu do sada potpuno neregulisanu oblast. Akcije niko ne kontroliše, osim ako se ne dogodi incidentna situacija kao što je u slučaju male Tijane – kaže dr Babić.

On se požalio da su njega i ministarku zdravlja u to vreme mediji prozivali da ništa ne rade po pitanju Tijane Ognjenović, a kako kaže, radilo se o licitiranju sredstvima od 200.000 do milion dolara. To su, dodaje, bili zapanjujuće visoki iznosi koje za lečenje samo jedne osobe ne mogu da se izdvoje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja,

Problem male Tijane, ali i druge dece, za koje se skuplja novac za lečenje, jeste to što ih naš sistem kao „beznadežne slučajeve” – ne prepoznaje. Tijanin slučaj nikada nije rešavala Komisija za upućivanje na lečenje u inostranstvo u RFZO, zato što tadašnjim pravilnikom nije bilo predviđeno da se osobe na transplantaciju srca šalju o trošku fonda. Ni odbijanje dve najuglednije evropske klinike, u Beču i Londonu, da leče ovu devojčicu nisu mogli odvratiti roditelje da ne pokušaju intervenciju u Americi, a niko od lekara tada nije hteo jasno i glasno u medijima da ukaže na male šanse za izlečenje.

Kardiolog iz Instituta za majku i dete, profesor dr Jovan Košutić kaže za „Politiku” da je ljudima ostavljeno da se sami snalaze, jer je tako i u drugim oblastima.

– Ponekad sigurno ima zloupotreba, ali u većini slučajeva nema. Ako pacijent zbog srčane mane može da bude operisan u Srbiji, ali uz veći rizik da umre, a u inostranstvu garantuju 99 odsto preživljavanja, šta preporučiti roditeljima? Stavite se u njihovu poziciju – kaže dr Košutić.

On smatra da najavljena „konsultacija sa ekspertima” pre pokretanja humanitarnih akcija – neće popraviti situaciju. Smatra da sa ovo malo novca kojim sada raspolažemo za zdravstvo, nije moguće naći sistemsko rešenje za humanitarne akcije.

– Ako znam da negde nešto košta milion dolara, a može da pomogne, ja sam dužan da to kažem. To ne znači da ću podržati da država za to lečenje plati milion dolara, jer će uskratiti na stotine drugih pacijenata, koji mogu s tim novcem da se leče. Ali, legitimno je pravo svakoga da se bori za svoje dete – kaže dr Košutić.

Pravnica Hajrija Mujović-Zornić, stručnjak za medicinsko pravo, objašnjava da nije sporan javni poziv porodice da se pomogne za lečenje dece, jer se tiče obligaciono pravnih odnosa i donacija.

– U humanitarnim akcijama prevagu treba da odnosi element dobročinstva. Niko roditeljima ne može to da zabrani da organizuju akciju, čak i ako je reč o lečenju sa malo izgleda za uspeh. Možda oni i neće skupiti potreban novac, to se ne može znati unapred. Drugo je pitanje šta uraditi sa donacijom ako se ne ostvari, jer i to je deo obligacionog prava, ali pitanje je kako utužiti i vratiti taj novac – kaže Mujović-Zornić.

Ona ukazuje i na manjkavost sistema: za lečenje je zadužen RFZO, ali to fond očigledno ne sprovodi, pa treba da preuzme neku odgovornost za to.

Olivera Popović

objavljeno: 07.11.2013.

Nastavak na Politika...

Politika: Donatori mogu da tuže Tijanine roditelje