Izvor: Politika, 08.Nov.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donatori mogu da tuže Tijanine roditelje
Nebojša Ognjanović, otac preminule devojčice čije lečenje su podržali mnogi, poručio da nema moralnu ni zakonsku obavezu da objavljuje podatke o prikupljenom novcu
Nagađanja da li je novac, prikupljen u humanitarnoj akciji za lečenje osmogodišnje Tijane Ognjanović, koja je, nažalost, preminula čekajući transplantaciju srca u SAD, zloupotrebljen, nastavljaju se i pored pritiska javnosti na roditelje da objasne koliko novca je prikupljeno, koliko potrošeno a koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preostalo i šta će biti sa tom sumom. Oni ni juče nisu želeli da odgovore na mnogobrojne pozive redakcije „Politike”, kao ni na es-em-es. Nebojša Ognjanović, otac devojčice čije lečenje je pratila cela Srbija, za sada je izjavu dao samo za „Naše novine”. Međutim, nije objasnio ni koliko je novca skupljeno, ni koliko je ostalo na računu, napomenuvši da bi, kada bi ispričali kroz šta su prošli boreći se za Tijanu, „pala vlada”.
– Zar nas sada optužuju zato što smo se borili za svoje dete? Zašto neko ne optuži državu koja je nije poslala na lečenje? Koliko je još takve dece– upitao je Tijanin otac.
On previđa da upravo javnost pita njega sličnu stvar: zašto ne progovori koliko je novca ostalo od prikupljenog i zašto ga ne usmeri na lečenje druge dece, za koju se organizuju slične akcije prikupljanja pomoći radi operacije u inostranstvu?
Novinarima „Naših novina” Ognjanovići su, navodi ovaj list, pokazali sve račune koje su platili bolnici u Hjustonu, ali i pismo direktora te bolnice u kojem im on zahvaljuje što su izmirili račun u celosti. Tijani su, navode, ugrađene dve veštačke pumpe, koje su ukupno koštale 600.000 dinara.
Nebojša Ognjanović je izjavio da su dobili račune iz SAD, ali da „nemaju nikakvu moralnu, a ni zakonsku obavezu da javno objavljuju te račune”.On je dodao da pitanjepreostalog novca rešava sud u okviru ostavinske rasprave, a kada ona bude završena, kao vlasnici tog novca odlučiće šta će sa njim da rade.
Advokat Dragoslav Ćetković kaže da kada postoji osnov davanja, a to je lečenje deteta, to predstavlja osnov ugovora. Kada iz bilo kog razloga otpadne taj osnov davanja, sva ta davanja se poništavaju pred sudom.
– To je stvar obligacionog prava. Znači pristajanje da dam pomoć je otpalo, taj novac se ne može zadržati. Kada bi porodici objasnili da je to pravno pitanje koje se razrešava tako da svaki davalac ima pravo da traži preko suda vraćanje novca, porodica bi morala da se zamisli nad mogućnosti da ih tuži 50 ili 100 donatora i da im se proda imovina, jer će izgubiti sporove i vraćaće novac sa kamatama. Tada će oni brzo otvoriti račune i opravdati ono što se može opravdati – objašnjava ovaj advokat.
On kaže da nema raspodele zaostavštine, jer se sa prvom tužbom, koju bilo kod od donatora podnese, već stavlja privremena mera blokade tih sredstava na račun. Međutim, ovaj advokat kaže i da oni nisu nikoga prevarili: tražili su za dete – i dobili su za dete, pa nema mesta za krivični postupak zbog prevare, što je nagoveštavano u medijima.
Radica Jovanović iz udruženja za teško obolelu decu „Dobra vila za vas” kaže da su kao posledica ovog slučaja sve pokrenute akcije za pomoć drugoj deci – stale. Ipak, Jovanovićeva dodaje da očigledno da su neke akcije zloupotrebljene.
– Za nekoga se godinama skuplja novac i u početku je potrebno 50.000 evra, posle dva meseca potrebno je 80.000, a zatim je skupljeno 90.000 evra, ali treba još 50.000… Nikada kraja tim apelima. Primetila sam da kad neki ljudi pokrenu apel za pomoć, u jednom trenutku samo vidite da majka više ne radi, a onda ni otac – primećuje Radica Jovanović.
O ovakvom „licitiranju novcem”, koje unosi zabunu u humanitarne akcije, komentarišući slučaj Tijane Ognjanović, govorio je i direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO) prof. dr Momčilo Babić. On se požalio da su njega i ministarsku zdravlja, u vreme trajanja akcije, mediji prozivali da ništa ne rade u pogledu Tijane Ognjenović, a kako kaže, radilo se „o licitiranju sredstvima od 200.000 do milion dolara” .
– To su bili zapanjujuće visoki iznosi koje za lečenje samo jedne osobe ne mogu da se izdvoje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Nijedan zdravstveni sistem u svetu ne može da odvoji toliko novca, a naročito ne naš, koji se bori sa mnogim problemima – kaže dr Babić.
Ovaj slučaj ponovo ukazuje na potrebnu da se hitno donese sistemsko rešenje, to jest da se zakonom uredi humanitarno prikupljanje novca na privatne račune ili da se napravi fondacija ili poseban fond, odvojen od RFZO, nad kojim će ovlašćeni organi imati kontrolu.
----------------------------------------------------------------------
Šabić: Moralne obaveze pretvoriti u zakonske
Javnost rada i odgovornost uslovi su da se humanitarne akcije zaštite od zloupotreba, smatra Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja. Država treba da učini više da se smanji potreba za prikupljanjem novca za nečije lečenje u inostranstvu, a jedan od načina jeste da za te namene formira svoje fondove, ističe Šabić. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da bi privatni računi preko kojih se prikuplja novac građana za nečije lečenje u inostranstvu morali da budu dostupni javnosti, kao i da bi ta obaveza, koja je sada samo moralna, trebalo da se pretvori u zakonsku. „Gde god se prikuplja novac građana, bez obzira na to po kom osnovu, principi moraju da budu transparentnost i odgovornost”, izjavio je Šabić za RTS, ističući da mu izgleda kao „nesporna moralna obaveza” da se novac građana koji je ostao na privatnom računu kao nepotrošen vrati, da bi neko drugi dobio priliku da se leči.
Olivera Popović
objavljeno: 08.11.2013.
