Izvor: RTS, 19.Mar.2009, 19:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeležen Svetski dan šuma

U Srbiji bi 40 odsto teritorije trebalo da bude pod šumskom vegetacijom, izjavio državni sekretar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Ivica Radović, povodom Svetskog dana šuma.

"Povećanje površina pod šumama ima nemerljiv značaj za očuvanje životne sredine, zbog čega bi pod šumskom vegetacijom u Srbiji trebalo da bude 40 odsto teritorije", rekao je državni sekretar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Ivica Radović.

Napomenuvši >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je u našoj zemlji samo 29 odsto površina pod šumom, Radović je u Košutnjaku, gde je svečano obeležen Svetski dan šuma, rekao da šumski ekosistemi doprinose proizvodnji kiseonika i apsorpciji ugljendioksida.

"Povećane količine ugljendioksida osnovni su razlog stvaranja takozvanog efekta staklene bašte, jednog od najvećih globalnih problema", ukazao je Radović.

Prema njegovim rečima, Ministartvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja će doprineti očuvanju šumske vegetacije prvenstveno sprovođenjem akcije "Očistimo Srbiju", jer divljih deponija ima u šumama, ali i u nacionalnim parkovima.

Radović je istakao da je za očuvanje šuma od izuzetne važnosti usvajanje zakona iz oblasti zaštite životne sredine, ali i upoznavanje učenika osnovnih i srednjih škola sa značajem šumskih biljnih ekosistema i njihovog razvoja.

Pošumljavanje smanjuje zagađenost

Direktor uprave za šume Saša Orlović je upozorio da šume nestaju, dodavši da je pošumljavanje što većih površina od posebnog značaja u urbanim oblastima, gde je zagađenost najveća. Prema rečima Orlovića, šumska vegetacija pozitivno utiče na klimu, zemljište, kao i na ublažavanje dejstva izduvnih gasova.

"Značaj šuma je i u tome što stvaraju uslove za veće korišćenje goriva na bazi drveta koje su zamena za fosilna goriva, i na taj način doprinose održavanju ekološke ravnoteže", kazao je Orlović.

Direktor javnog preduzeće "Srbijašume" Duško Poloć istakao je da resursima šuma i šumskog zemljišta treba upravljati na održiv način kako bi se zadovoljile društvene, ekonomske i ekološke potrebe budućih generacija.

Poloć je ukazao na to da šumska vegetacija utiče na prečišćavanje atmosferske vode i doprinosi povećanju poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje zdrave hrane, ali da podstiče razvoj sporta i rekreacije.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) je 1971. godine proglasila 21. mart za Svetski dan šuma, smatrajući da će na taj način doprineti povećanju svesti i uverenja najšire svetske javnosti o značaju i ulozi šuma za čoveka.

Nastavak na RTS...