Izvor: Blic, 15.Maj.2010, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležavanje 18 godina od napada na tuzlansku kolonu
Više od stotinu građana i zvaničnika Republike Srpske danas je u naselju Brčanska malta u Tuzli, prvi put nakon 18 godina, odalo pomen vojnicima JNA ubijenim u "tuzlanskoj koloni" 15. maja 1992. godine.
Okupljeni su zapalili sveće i položili cveće, nakon čega je služen verski obred.
Pomenu su, osim porodica poginulih i preživelih vojnika, prisustvovali ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Rade Ristović, kao i predstavnici boračkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << udruženja iz RS.
Skup, koji su obezbeđivale jake policijske snage Tuzlanskog kantona, prošao je bez provokacija i incidenata.
Taj skup je organizovao Pododbor Vlade RS za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova.
Istovremeno, Tuzlaci danas obeležavaju Dan oslobođenja grada.
Broj stradalih nikada nije utvrđen
Broj stradalih vojnika nikada nije utvrđen, a procene se kreću od najmanje 51 do 200 ljudi.
Prema podacima srpske Vojske u "Tuzlanskoj koloni" poginula su najmanje 92 i ranjena 33 vojnika, a oko 140 je zarobljeno, od kojih su mnogi mučeni.
Međunarodni institut za nestale (ICMP) je na osnovu uzoraka DNK identifikovao 18 poginulih od kojih je 14 pripadnika Vojske Republike Srpske i četiri pripadnika JNA.
Napad na tuzlansku kolonu
Napad na 92. motorizovanu brigadu, koja se povlačila iz kasarne "Husinska buna" sa oko 200 motornih vozila i oko 600 starešina i vojnika, izveli su 15. maja 1992. godine pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i policije uz pomoć paravojne formacije "Zelene beretke".
Prema sporazumu o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH, a na osnovu dogovora komandanta kasarne pukovnika Mileta Dubajića i lokalnih vlasti, evakuacija je trebalo da počne u 15.00 časova, ali su lokalne vlasti inscenirale spor oko predaje dela naoružanja TO Tuzla.
Kasnije će se ispostaviti da je to bio deo plana za razmeštanje snajperista na pravcu povlačenja JNA i mestu zasede.
Posle pregovora u kojima je postignut kompromis, evakuacija kasarne počela je u 19.00 časova. U trenutku kada je poslednja trećina kolone, dolazeći iz Skojevske ulice, prolazila raskrsnicu Brčanska Malta, po njoj je iz okolnih zgrada i zaklona osuta paljba vatrenim oružjem, "zoljama" i drugim zapaljivim sredstvima.
U eksplozijama i plamenu na licu mesta život su izgubila 32 vojnika, a povrede su bile tako teške da je sutradan u bolnici samo sedam žrtava moglo biti identifikovano.
Raspoređeni snajperisti, prvo su pucali i ubijali vozače vojnih vozila da bi ih zaustavili i blokirali dalji prolaz, a onda su pucali u vojnike i sanitetsko osoblje, koji su tako opkoljeni bili laka meta.
Pripadnici TO Tuzla zatim su išli duž zaustavljene kolone i ranjene vojnike brutalno likvidirali u vozilima.
Masakr vojnika u Tuzli prenosila je direktno lokalna televizija FS-3, a snimci na kojima se vidi njihovo stradanje, emitovani su u više navrata u Republici Srpskoj (RS) i Srbiji.
Glavni krivci za masakr u Tuzli 18 godina izmiču pravdi
Za napad na "tuzlansku kolonu" na 12 godina zatvora u Beogradu je
osuđen tada visoki starešina MUP-a BiH i dežurni Operativnog štaba
Javne bezbednosti Tuzla Ilija Jurišić.
Optužnica ga tereti da je posle naredbe za napad, koju je dobio od pretpostavljenog, izdao naredbu svim muslimansko-hrvatskim jedinicama za napad na kolonu JNA, koja se mirno povlačila iz Tuzle, a pred Apelacionim većem u Beogradu u toku je žalbeni postupak.
Jurišić je jedini u komandnom lancu muslimansko-hrvatskih snaga koji je zasad procesuiran za ovaj ratni zločin.
Tužilaštvo BiH obustavilo je istragu protiv tadašnjeg gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića, komandanta štaba TO Envera Delibegovića i penzionisanog policajca Budimira Nikolića.
Šef Posebnog odelenja Tužilaštva BiH za ratne zločine Dejvid Švendiman se, neposredno pred istek mandata, saglasio "da prikupljeni dokazi ne potkrepljuju optužbe protiv ovih osumnjičenih."
Pred Sudom BiH vodi se samo postupak protiv Izeta Smajića za pokušaj ubistva ranjenog zarobljenika Radovana Krstića kome je stavio pištolj u usta i pucao, ali je ovaj uspeo da preživi.
Haški istražitelji, koji su 2003. godine predmet "Tuzlanska kolona" ustupili sudu BiH, zaključili su upravo suprotno - da ima dovoljno dokaza za pokretanje istrage protiv devet osoba.
Među njima su na prvom mestu tadašnji komandanta lokalne TO Enver Delibegović, bivši načelnik stanice javne bezbednosti Mehmed Bajrić i njegov zamenik Muhamed Brkić, kao i komandant inžinjersko -diverzantske jedinice TO Faruk Prcić.
U timu MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina uvereni su da na osnovu više od 2.000 stranica sakupljenih dokumenata, video i audio zapisa i izjava preživelih i očevidaca ima dovoljno dokaza za procesuiranje svih odgovornih za masakr pripadnika JNA u Tuzli.
Centar javne bezbednosti Bijeljina je podneo nadležnom tužilaštvu izveštaj za dopunu krivičnog predmeta "Tuzlanska kolona" i krivične prijave protiv 27 osoba.
Sud BiH ne pokazuje za sada nameru da ključne krivce izvede pred lice pravde, a dobar deo osumnjičenih je i danas na vrlo visokim funkcijama u gradu i državnim organima.
.jpg)
