Izvor: Danas, 09.Feb.2015, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O slobodi izražavanja i ličnosti
Ustav Srbije, članom 46 stav 1, jemči slobodu mišljenja i izražavanja. Sloboda mišljenja je bezobalna, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može da povredi. Sloboda izražavanja podleže, međutim, ograničenjima, pošto iskazivanjem mišljenja u bilo kom vidu medijske komunikacije može povrediti prava i interese drugih.
Zato je članom 42 stav 2 Ustava određeno da se zakonom mogu predvideti njena supstanciona i konkordancijalna ograničenja. Supstanciona – radi zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nacionalne bezbednosti, morala demokratskog društva, javnog zdravlja i autoriteta sudske vlasti. Konkordancijalna – radi zaštite prava lica na koja se informacije odnose. Ovde će biti reči samo o konkordancijalnim ograničenjima.
Smisao ovih ograničenja je da slobodu medijskog izražavanja učine saglasnom pravima ličnosti kojima se medijski sadržaji bave. To su najčešće: pravo na život i integritet, pravo na dostojanstvo, pravo na identitet, pravo na privatnost, pravo na ispoljavanje verskih uverenja, pravo na zaštitu od govora mržnje, pravo na posebnu zaštitu maloletnika i pravo na pretpostavku nevinosti.
Prema čl. 24 i 25 Ustava, ljudski život je neprikosnoven a fizički i moralni integritet čoveka – nepovrediv. Otuda se pretnje smrću i podsticanje nasilja ne mogu pravdati slobodom izražavanja. Ona ne može biti važnija od prava na život i integritet čoveka.
Prema članu 23 stav 1 Ustava, ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Ono se, po članu 79 Zakona o javnom informisanju i medijima, narušava povredom časti, ugleda i pijeteta. Čast je skup nematerijalnih vrednosti koje čovek poseduje, kao biološko i socijalno biće. Biološkoj dimenziji odgovara unutrašnja čast koja se stiče rođenjem a ispoljava kao odnos čoveka prema vlastitoj ličnosti. Socijalnoj dimenziji odgovara spoljna čast, kojom okruženje valorizuje unutrašnju čast čoveka. Ugled je skup nematerijalnih vrednosti koje čovek radom, načinom života i ponašanjem stiče u užem i širem okruženju. Ako je čast produkt odnosa čoveka prema sebi, ugled je produkt odnosa drugih prema čoveku. Pijetet je odnos poštovanja i odanosti prema umrlim precima i drugim bliskim licima. Na čast, ugled i pijetet najčešće se nasrće uvredama i klevetama. Uvrede mogu biti verbalne i realne. Klevete se ogledaju u iznošenju ili pronošenju neistina ili poluistina. Uvrede su i krivična dela. Klevete više nisu.
Ustav sadrži odredbe o nepovredivosti stana (član 40), tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja (član 41) i zaštiti podataka o ličnosti (član 42). On nema opštu odredbu o zaštiti privatnog života, ali je ima Zakon o javnom informisanju i medijima. Prema članu 80. tog zakona, podaci iz privatnog života, lični pisani zapisi, zapisi lika i glasa, ne mogu se objavljivati bez pristanka onog na koga se odnose, osim u slučajevima koji su kao izuzeci predviđeni članom 82 toga zakona (kada javni interes nadvladava privatni). Zaštita privatnosti javnih ličnosti, a posebno nosilaca javnih funkcija, sužena je. Prema članu 43 stav 3 Ustava, svako ima pravo da ispoljava svoju veru i svoja verska ubeđenja, kao i da javno iznosi verska uverenja. Ali, po stavu 4 istog člana, ovo pravo može biti zakonom ograničeno ako je to neophodno radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, Ustavom zajemčenih sloboda i prava građana, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja, odnosno podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. Iz ovog proizlazi da se verska ubeđenja i uverenja mogu slobodno izražavati, ukoliko ne narušavaju vrednosti iz sfere ograničenja.
Pravo na zaštitu od govora mržnje ustanovljeno članom 75 Zakona o javnom informisanju i medijima, koji zabranjuje podsticanje diskriminacije, mržnju ili nasilje prema licu ili grupi lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, kao i zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je kršenjem zabrane učinjeno krivično delo.
Pravo na posebnu zaštitu maloletnika zasnovano je na članu 64 Ustava, koji predviđa da su deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebljavanja, kao i da se njihova zaštita uređuje zakonom. Član 77 Zakona o javnom informisanju i medijima određuje da sadržaj i način distribucije medija ne sme da škodi moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnih lica. Član 78 istog zakona određuje: da štampani mediji ne smeju pornografiju izlagati na način dostupan maloletnicima; da njihove naslovne i poslednje strane ne smeju imati pornografske sadržaje; da se, ako tih sadržaja ima, mora objaviti upozorenje da nisu namenjeni maloletnim licima.
Pravo na presumpciju nevinosti, po članu 34 stav 3 Ustava, obezbeđuje da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Član 73 Zakona o javnom informisanju i medijima proširuje ovu pretpostavku i na druga kažnjiva dela, kao što su privredni prestupi i prekršaji. Pretpostavka ne zabranjuje navođenje radnji koje su zahvaćene sumnjom da ih je određeno lice učinilo.
Ako, uprkos konkordancijalnim ograničenjima, medij naruši lična prava onih na koje se odnosi objavljena informacija, njima stoje na raspolaganju sledeća sredstva zaštite: zahtev za odgovor na informaciju; tužba za ispravku informacije; tužba za povredu prava ili interesa; tužba za propuštanje objavljivanja ili zabranu ponovnog objavljivanja informacije, odnosno ličnog zapisa; tužba za objavljivanje informacije o ishodu krivičnog postupka; tužba za naknadu materijalne ili nematerijalne štete; tužba za deo dobiti ostvaren objavljivanjem manljive informacije. U određenim slučajevima lice iz informacije može zahtevati i objavljivanje presude o usvajanju njegove tužbe. Ovim sredstvima zaštite može se dodati i tužba za povlačenje (opoziv) izjave kojom je povreda prava učinjena, predviđena članom 199 Zakona o obligacionim odnosima. Svako sredstvo u nizu navedenih može biti upotrebljeno pod uslovima predviđenim zakonom.
