Izvor: B92, 16.Nov.2010, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O poreklu umetnina u Legatima
Beograd -- Neki Titovi generali i činovnici bavili su se kolekcionarstvom.Vredne zbirke umetničkih dela postali su Legati,ali su otvorena pitanja porekla umetnina u njima.
U Galeriji SANU, nedavno je održana izložba slika iz kolekcije Titovog generala Svetozara Vukmanovića Tempa.
Izložba je bila osigurana na milion evra. Reč je o zbirci od 225 dela jugoslovenske moderne umetnosti, uključujući Lubardu, Vozarevića, Konjovića, kao i dela Renoara, Pikasa, Dalija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i drugih, koja su Vukmanovići skupljali od ranih 50-ih do 70-ih godina.
S obzirom na društveni položaj para Vukmanović i na priču o odnosu politike i umetnosti, izložba je otvorila i sumnje da je kolekcija moćnika posle Drugog svetskog rata nastajala na legalan način.
Tempov sin svedoči da su njegovi roditelji kupovali slike i poklanjali međusobno za godišnjice i rođendane i da nije bilo prisvajanja tuđih stvari.
"Ja sam više puta slušao takve priče. Intimno ih smatram malograđanskom glupošću. Ako dolaze od običnog sveta, to je jedna stvar, ako dolaze od stručnih ljudi, to je druga priča. Mislim da ni jedni, ni drugi nisu oslobođeni te stege, u svemu se traži neki kriminal, nešto što nije na mestu”, rekao je Zoran Vukmanović, sin Svetozara Vukmanovića Tempa.
Titov general Stevan Mirković nije se bavio kolekcionarstvom, ali svedoči da je po završetku Drugog svetskog rata nastupilo vreme opšteg poleta, pa i u kulturi i umetnosti.
"Oni su se družili sa tim slikarima. Ja sam za Lubardu samo čuo, za Miću Popovića i šta ja znam, a oni su se sa njima družili, dolazili su im u kuće, i koliko ja znam tako je i počelo kod mnogih mojih drugova, prvo - oni su od tih umetnika dobijali slike na poklon ili su ti umetnici radili portrete. Znam da je Mića Popović radio portret Milice, Tempove žene”, izjavio je Mirković.
Prošlog meseca je ponovo stavljen u funkciju i Legat Titovog posleratnog činovnika Rodoljuba Čolakovića koji, pored kuće na Dedinju, uključuje i bogatu zbirku savremene srpske i jugoslovenske umetnosti, a predato je na upravljanje gradu Beogradu i Muzeju savremene umetnosti.
"Sve što su prikupili ili dobili ili im je dato na raspolaganje ili korišćenje, ja ne mogu da uđem u te detalje vlasničkih odnosa oni nisu transparentni, ni za advokate, ni za vlasnike nacionalizovane imovine, bar kada je reč o ovom Legatu, dominantan utisak je da je on društvu i vraćen i ovaj objekat i ono što su oni prikupili kao zbirke”, rekla je istoričarka umetnosti i direktorka MSUB-a, Branislava Anđelković.
I dalje je ostalo otvoreno pitanje porekla dela inostranih umetnika u kolekcijama jugoslovenskih političkih moćnika posle Drugog svetskog rata.
Ipak, ono u čemu se istoričari i istoričari umetnosti ipak slažu, jeste činjenica da su te godine donele napredak u kulturi koji se od tada do danas nije desio u našem društvu, a prema interesovanju današnjih političara za kulturu, izvesno je da do njega u skoroj budućnosti neće ni doći.
