Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearni otpad u zarđalim burićima
Vinča treba da postane zelena oaza, a ne groblje otpada. – Predlog da se radioaktivni otpad premesti u napušteni vojni objekat, negde u nenaseljenim mestima Srbije
Za razliku od Francuske koja ima više od 50 elektrana i odlagalište radioaktivnog otpada u mestu Šampanj (poznatom po proizvodnji penušavih vina), udaljenom 150 kilometara od Pariza, Srbija nema nuklearku, ali ima „Vinču” i radioaktivni otpad.
Nekoliko stotina kilograma ovog opasnog otpada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smešteno je u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, koji je tako postao ekološka bomba nadomak Beograda. Ovo je jedino mesto gde se više od šezdeset godina „privremeno” odlaže radioaktivni otpad iz Srbije (pre je stizao iz cele SFRJ, osim iz Krškog).
Radioaktivni otpad nije smešten na odgovarajući mačin, tako da i nije baš bezbedan po okolinu. Najviše je domaćeg, vinčanskog radioaktivnog otpada, ali tu su smešteni industrijski i medicinski otpad, kao i radioaktivna zemlja s juga Srbije koja je donesena u Vinču nakon čišćenja tog terena od kasetnih bombi sa osiromašenim uranijumom.
Kako objašnjava dr Ilija Plećaš, direktor Laboratorije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i zaštitu životne sredine Instituta za nuklearne nauke, Vinči nedostaju nuklearni fizičari i novac za čuvanje ovog otpada. Čuva se nisko i srednjeradioaktivni otpad, ali i upotrebljeno nuklearno gorivo koje treba da bude prebačeno u Rusiju. U jednom od dva hangara, prvi je sagrađen pre 45 godina, otpad se nalazi u metalnim burićima koji korodiraju, dok je drugi hangar u malo boljem stanju, sagrađen je pre 25 godina. Ova dva hangara su puna. Upotrebljeno nuklearno gorivo je bezbedno. Vinču redovno kontrolišu stručnjaci iz Međunarodne komisije za atomsku energiju.
Pre nešto više od tri meseca postavljen je kamen-temeljac za izgradnju trećeg hangara u koji bi bio smešten prepakovan i prerađeni otpad iz postojeća dva. Premeštanjem u ovaj treći hangar trebalo bi da bude završen taj posao pred transport otpada na neku lokaciju u Srbiji (država treba da odredi lokaciju), što je predviđeno i VIND projektom. Ovaj projekat obuhvata četiri faze: izvoz upotrebljenog nuklearnog goriva u Rusiju, sanaciju skladišta radioaktivnog otpada, dekomisiju velikog reaktora i zaštitu od zračenja. Kada se sve ovo završi Vinča će postati ekološki bezbedna, odnosno zelena oaza Srbije.
Izmeštanje radioaktivnog otpada jedan je od gorućih problema društva, budući da država još nije odredila lokaciju za njegovo trajno odlagalište. Po važećem zakonu o jonizujućem zračenju iz 1996. godine, propisano je da se u roku od pet godina obezbede uslovi za trajno odlaganje radioaktivnog otpada. Ovaj problem se gura pod tepih uglavnom zbog toga što smo siromašni i što nema dovoljno novca da se izgradi trajno skladište radioaktivnog otpada.
Kako kaže Plećaš, trajnim izmeštanjem ovog otpada iz dvorišta instituta, Vinča bi konačno postala naučna ustanova, a ne groblje otpada.
Stoga su stručnjaci ovog instituta pokrenuli akciju, zajedno s Ministarstvom za nauku uz podršku Međunarodne agencije za atomsku energiju, da se izvrši pritisak na državu da što hitnije pronađe lokaciju za odlagalište srednjeg i niskoradioaktivnog otpada. Plećaš ima rešenje. On predlaže da se radioaktivni otpad smesti u nekom napuštenom podzemnom vojnom objektu, u nenaseljenom delu Srbije. To bi bilo jeftinije od izgradnje odlagališta. Prema njegovoj proceni, izgradnja novog objekta koštala bi oko 30 miliona evra.
„Ako bi odmah počeli pripremni radovi na izgradnji odlagališta za radioaktivni otpad trajali bi najmanje pet do sedam godina”, procenjuje on. Najpre treba naći lokaciju koja bi od najbližeg naseljenog mesta bila udaljena oko sedam kilometara, zatim treba kupiti zemlju, iskopati jamu dubine oko 10 metara, obložiti je betonom. Prethodno je potrebno pripremiti, to jest prepakovati i preraditi otpad, smestiti ga u metalne buriće, prebaciti u betonske kontejnere, ubaciti u betonsku jamu, preliti šljunkom, zaliti betonom, poravnati zemljom i zasaditi travu. Tako su uradili Francuzi, što bi, po Plećaševom mišljenju, bilo jedno od boljih rešenja za našu zemlju. Nemci su radioaktivni otpad smestili u rudnik soli, Šveđani u granitnu stenu.
Podsećanja radi, prethodnih godina bilo je nekoliko predloga za lokaciju gde bi se trajno odložio otpad iz Vinče. Bilo je spekulacija da se ovaj otpad odloži u bivšem rudniku uranijuma Kalna podno Stare planine, zatim u Aleksinačkim rudnicima, jamama Sokolskih planina...
Nada Kovačević
[objavljeno: 02/02/2008]
