Izvor: Politika, 29.Avg.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosađani pod stresom
Akcija „Otvorena vrata Doma zdravlja” pokazala da je skoro dve trećine građana izloženo stresu, da 63 odsto ima povećan holesterol, a 32 odsto povišen krvni pritisak
Novi Sad – Pod stresom koji loše utiče na zdravlje svakodnevno je 65,9 odsto Novosađana, 63,4 odsto ima povišen holesterol, 55,2 odsto povećane vrednosti triglicerida, a 39,3 odsto povišen šećer u krvi, pokazala su istraživanja Doma zdravlja u Novom Sadu. Podaci su dobijeni kroz projekat „Otvorena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrata Doma zdravlja“, u kome građani bez participacije mogu da prekontrolišu svoje zdravstveno stanje i da se posavetuju sa medicinskim radnicima.
Tokom 21 akcije ispunjeno je oko 4.700 upitnika. Prosečna starost ispitanika iznosila je 59,8 godina, a najviše ih je bilo u dobi od 60 do 70 godina, njih 29 odsto. Povišeni krvni pritisak ima 32 odsto, a ubrzani puls 35,1 odsto anketiranih.
Na pitanje da li imaju urađen sistematski pregled 53 odsto Novosađana je odgovorilo odrečno. Izabranog lekara ima 92,1 odsto građana, izabranog ginekologa 49,2 odsto žena, ali ciljani pregled na rak debelog creva uradio je tek svaki četvrti ispitanik, a na rak dojke svaka treća žena.
Normalno je uhranjeno 30,4 odsto građana Novog Sada, povišenu telesnu težinu ima 41,8 odsto, gojazno je 24,9 odsto, ekstremno gojazno 1,5 odsto, a neuhranjeno 1,4 odsto. Od građana koji su se izjasnili da konzumiraju alkohol njih 12,6 odsto to čini svaki dan, dok pušači u proseku dnevno popuše oko 17 cigareta (53 odsto više od jedne paklice).
U Domu zdravlja u Novom Sadu kažu da je znanje sugrađana o tome šta znači zdrav način života na visokom nivou, ali da se i pored toga retki pridržavaju osnovnih pravila kako bi se zaštitili od bolesti. Lekari savetuju da je neophodno odlaziti na preventivni pregled bar jednom godišnje.
Prema rečima načelnice Službe za specijalističko-konsultativnu delatnost dr Olgice Jukić-Neatnice, neophodno je razviti svest kod stanovništva o značaju prevencije i menjanju loših navika. Da bi se vratili na „stazu zdravih ljudi“, ishrana mora da se obogati povrćem, a da se izbaci mastima zasićena hrana. Potrebno je, takođe, da se konzumiraju proizvodi od obranog mleka, riba najmanje tri puta nedeljno, a da se zaslađeni i gazirani sokovi zamene sveže ceđenim voćem i vodom.
M. Mijušković
objavljeno: 30.08.2011.
