Izvor: Politika, 08.Maj.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo lice starog zdanja
Doktorova kula, malo poznata i zaboravljena čeka na rekonstrukciju i uskoro postaje još jedna kuća nade za smeštaj dece obolele od raka, koja su na lečenju u Beogradu
Jedan od efikasnih načina da se bude srećan jesteda se ne živi sebično, skoncentrisan samo na sebe, već da se misli i na druge, posebno ako imaju nevolje sa zdravljem.
Postoje veoma teška oboljenja koja, nažalost, ne zaobilaze decu. Činjenica pred kojom ne bi trebalo da zatvaramo oči jeste podatak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da u Srbiji svakoga dana jedno dete oboli od raka, a svake nedelje po jedno dete umre od te opake bolesti. Godišnje, u našoj zemlji, lečenju od raka podvrgne se 400 dece, a više od 60 posto uspešno se izleči.
Deca obolela od malignih bolesti slamke spasa nalaze u pet centara u Srbiji. To su tri klinike u Beogradu, po jedna u Novom Sadu i Nišu. Najčešće maligno oboljenje kod dece je akutna leukemija, koja je na sreću s najvećim procentom izlečenja. Terapija u ovim slučajevima traje – 105 nedelja. To je dug i težak period kroz koji prolaze ne samo najmlađi naraštaji već i njihovi roditelji. Na sreću, savest je dala rezultate: nastale su dve Kuće nade namenjene deci oboleloj od malignih bolesti i njihovim roditeljima. Pod istim krovom su iako se deca leče van mesta stanovanja. Samo u Beograd na lečenje dolazi sedamdeset posto dece iz unutrašnjosti Srbije. Lečenje traje duže od godinu dana.
– Kuće nade su od nacionalnog interesa, jer nažalost malignitet kod dece u našoj zemlji beleži rast. Doktorova kula je način da se pomogne roditeljima dece na lečenju i njihovih roditelja. Već smo pripremili javni konkurs za izvođače radova, jer imamo predračun da rekonstrukcija košta 750.000 evra, uz nagoveštaj da se ta cena može da umanji na 560.000 evra. Planiramo da ga objavimo 12. maja. Do sada smo prikupili 110.000 evra, što je dovoljno tek za prvu fazu, jer će rekonstrukcija biti obavljena u tri faze – kaže Žana Korolija, predsednica NURDOR-a.
Najmlađima koji su na lečenju najbolje je da budu s roditeljima dok su pod terapijom, jer im u tom slučaju lečenje lakše pada, a roditeljima se pomaže jer troškovi života ovakvih porodica se toliko uvećavaju da se gotovo dupliraju. Zbog novonastalih izdataka osamdeset posto takvih porodica materijalno je ugroženo. Teška situacija koja nastaje bolešću deteta postaje još teža, a mnoge majke ostaju bez posla zbog ograničenog bolovanja na samo četiri meseca.
Doktorova kula, koja se nalazi u okviru kompleksa Kliničkog centra Srbije, buduća Kuća nade sagrađena je kao porodična kuća doktora Vita Romite, poreklom Italijana koji je došao u Beograd 1823. godine i bio lekar tadašnjeg beogradskog vezira, a kasnije i Kneza Miloša. Predstavlja jednu od prvih većih arhitektonskih objekata građenih u Srbiji posle Prvog srpskog ustanka. U njenoj arhitekturi primetan je uticaj različitih epoha i stilova, sjedinjujući u sebi odlike kule, konaka i srednjoevropske palate. Zgrada je zidana od kamena i opeke. Jednostavno oblikovanim fasadama dominiraju dekorativni motivi nad prozorskim otvorima prvog sprata u vidu luka orijentalnog porekla. Zbog svojih kulturno-istorijskih i arhitektonskih vrednosti kao i njene zdravstvene namene proglašena je za spomenik kulture 1965. godine. Zgrada je ruinirana i napuštena. Međutim, to više neće biti tako. Kuća koja treba da pretrpi izmene od temelja do krova postaće lepo zdanje u kome će svoj privremeni dom naći deca na lečenju od raka i njihovi roditelji.
Autor projekta po kome će se obaviti rekonstrukcija ove stare i zapuštene kuće je arhitekta Ivana Filipović, koja se latila zadatka da stvori ambijent u kome će živeti nada da su deca obolela od opake boleti na dobrom putu ka ozdravljenju.
Doktorova kula je veoma prostrana kuća. Njena ukupna površina sa podrumom iznosi 868 kvadratnih metara. To je dovoljno da se napravi dva puta po deset soba za smeštaj dece i roditelja. Za zajedničke prostorije za odmor, igru i rad biće izdvojeno oko 214 kvadrata. Kuhinja i trpezarija zauzeće nešto više od 60.55 kvadratnih metara, a za pomoćne prostorije, perionicu i podrumske prostorije ostaće 120 kvadrata.
Da li je potrebno naglasiti koliko je roditeljima dece obolele od raka na lečenju u beogradskim bolnicama dragoceno saznanje da nisu prepušteni sami sebi i da postoje ljudi velikog srca koji žele da im pomognu.
Potrebno je podsećanje na davno napisane, a istinite reči našeg jedinog nobelovca Ive Andrića koji je jednom zapisao za sva vremena: „Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.”
Snežana Prljević
objavljeno: 09.05.2011.
