Izvor: Politika, 18.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinari pod pritiskom
Direktor Međunarodnog instituta za štampu Dejvid Dadž istakao u razgovoru za „Politiku” da ugrožavanje slobode štampe nije srpska, već sveevropska „specijalnost”
Tokom jučerašnjeg, poslednjeg dana zasedanja Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu u Beogradu, direktor instituta Dejvid Dadž istakao je u razgovoru za „Politiku” da poštovanje slobode štampe u Srbiji postoji u načelu. Ipak je dodao: „Uprkos evidentnom napretku prethodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina, u praksi se manifestuju krupni propusti”.
Osvrnuvši se na nerasvetljena ubistva novinara u Srbiji, Dadž je rekao: „Očigledna je sklonost određenih krugova da kažnjavaju, štaviše vrše odmazdu nad autorima koji opisuju neprijatne istine.”
Bez linije razdvajanja
Englez bečkih manira, na čelu IPI-ja, naglasio je, međutim, da sklonost vršenju pritiska na novinare nikako nije srpska, već sveevropska „specijalnost”: „Ne može se povući linija razdvajanja između zemalja unutar i izvan EU... Problemi postoje širom Evrope, iako se manifestuju u različitim oblicima.” Izdvajajući primere Slovenije, Poljske i Velike Britanije, zemalja u kojima je učestala praksa krivičnog gonjenja novinara zbog objavljivanja istine, Dadž je istakao „perfidnost” tamošnjih vlasti. „Sankcionišu novinare pozivajući se na važeće zakone. Kada je neopravdanost takvih poteza očigledna, vade poslednji adut iz rukava – pozivaju se na zakone o odbrani od terorizma, koji stavljaju sva druga demokratska načela van snage.”
Ono što je Dadž sažeto kritikovao nije manifestovano samo u tri pomenute države. „Politika” je poslednjih godina redovno izveštavala o metodima ilegalnog nadzora i otvaranja krivičnih istraga protiv novinara širom Evrope, zbog objektivnog i istinitog izveštavanja. U Nemačkoj je pokrenuto sijaset zvaničnih istraga protiv tamošnjih medija i novinara zbog odavanja državnih tajni, saradnje sa potencijalnim teroristima...
Na optuženičkoj klupi
Najmarkantniji je bio prošlogodišnji slučaj otvaranja istrage protiv sedam vodećih listova Nemačke, njihovih novinara i glavnih urednika, od hamburškog nedeljnika „Cajt” do dnevnika „Frankfurter algemajne”. Prebačeno im je da su razvijali antidržavne, aktivnosti – jer su izvestili i podneli dokaze o nezakonitoj sprezi političkog vrha i obaveštajnih službi Nemačke sa američkim „rođacima” u službi CIA.
U Švajcarskoj su izvedeni novinari „Blika” pred lice pravde zbog odavanja vojnih tajni. Objavili su sadržaj tajnog egipatskog telegrama koji je presrela tamošnja vojnoobaveštajna služba. Sud nije želeo da uvaži činjenicu da je objavljivanje tih podataka bilo povod za potonju istragu Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, i za kasniju osudu ilegalnih praksi CIA u Evropi.
„Nimalo ne začuđuje činjenica da je Evropski sud za ljudska prava apelovao na političare da se kritičkije odnose prema praksi ometanja istraživačkog novinarstva”, zaključio je Dadž, da bi, na kraju, ukazao na evropski paradoks: „Tek nedavno u BiH je uvedena zakonska obaveza zaštite novinara pred zakonima kojim bi mogla da se ugrozi sloboda štampe... U Donjem domu u Londonu, sličan nacrt zakona je odbijen.”
Miloš Kazimirović
-----------------------------------------------------------------
Samo profitabilni mediji mogu biti nezavisni
Samo profitabilni mediji mogu sačuvati nezavisnost u radu, a posebno u zemljama jugoistočne Evrope u kojima velike evropske kompanije vide veliki potencijal za partnerstvo, ocenili su juče učesnici regionalnog kongresa na temu „Mediji, marketing i poslovanje”.
Učesnici kongresa su naglasili da je jugoistočna Evropa „jedan od najdinamičnijih regiona u svetu” u oblasti ekonomije i da u tim zemljama postoje veliki resursi koje treba podržati prenošenjem znanja i tehnologija.
Predstavnik nemačke kompanije VAC Andreas Rudas, koja u vlasništvu ima 50 odsto akcija u „Politici”, istakao je da velike kompanije nude pomoć za osnivanje medijskih kuća u Srbiji, kao i partnerstvo u oblasti poslovanja.
–Mi smo odgovorni samo za biznis, a vi za izdavaštvo. Mi se staramo da se na pravi način vode poslovi i da određeni medij ima ekonomski rast, i ne mešamo se u to šta će pisati – kazao je Rudas i precizirao da je to uslov kvaliteta i objektivnosti novinarstva u Srbiji.
On je rekao da se u Srbiji u tom smislu menja pristup i vidi napredak u štampanim medijima, što dokazuje i partnerstvo sa „Politikom” i dodao da će VAC nastaviti sa programima obuke u oblasti menadžmenta.
Predstavnik Televizije RTL Hans Mar istakao JE da je da Srbija „zaostaje za zemljama u regionu po pitanju oglašavanja u medijima”, za koje se izdvaja samo 10,5 evra po stanovniku, s obzirom na to da se u Bugarskoj za iste namene izdvaja 19,8 evra, a u Hrvatskoj više od 20 evra.
On je rekao da u sferi elektronskih medija u Srbiji postoji monopolkoji guši konkurenciju i samim tim smanjuje prostor za oglašavanje.
–Ne budite uplašeni od konkurencije. Srbija je već deo Evrope i hajde onda da igramo po evropskim pravilima, jer ćete tako profitirati – poručio je on političarima.
Direktor Televizije B92 Veran Matić je kazao da je prostor za oglašavanje u Srbiji neiskorišćen zbog političke nestabilnosti u zemlji.
On je naglasio da Srbija još nema evropsko zakonodavstvo u sferi medija, da postoji problem raspodele frekvencija, zato što je podeljen veliki broj nacionalnih frekvencija, jer država na taj način hoće da održi kontrolu nad medijima.
Tema regionalne konferencije, koja je „produžetak” juče završenog Svetskog kongresa medija, bili su politički uticaji na medije, pravna regulativa, medijsko tržište, reklamiranje i svetski medijski trendovi.
Skup je organizovala Medijska organizacija jugoistočne Evrope.
Tanjug
------------------------------------------------------
Luka Mičeta podneo ostavku
Direktor Novinske agencije Tanjug Luka Mičeta podneo je juče neopozivu ostavku na tu funkciju. Mičeta je pismom obavestio predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu da podnosi neopozivu ostavku na mesto direktora Tanjuga. Luka Mičeta je za direktora Tanjuga postavljen 2003. godine, a mandat je trebalo da mu traje do 17. jula ove godine.
Po zakonu, Vlada Srbije imenuje članove Upravnog odbora (UO) Tanjuga, čiji je osnivač i vlasnik država, a Upravni odbor (UO) bira direktora te novinske agencije.
Mandat dosadašnjem predsedniku i članovima UO Tanjuga je istekao u aprilu, a Vlada Srbije je 12. juna za v.d. predsednika UO Tanjuga imenovala novinara lista „Politika” Nenada Stefanovića. Za v.d. članove UO Tanjuga imenovani su diplomirani ekonomista Tanja Gavrilović, novinar novosadskog lista „Dnevnik” Aleksandar Radonjić, filmski reditelj Oleg Novković, direktor marketinga u kompaniji „Meken Erikson” Vanda Kučar, novinar u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan i novinari Tanjuga Mirko Dragišić, Milica Jovanetić i Novica Andrić.
Beta
[objavljeno: 19/06/2008.]
