Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi sukob Amfilohija i Artemija
Memorandum o obnovi crkava i manastira porušenih na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine i dalje je predmet neslaganja u vrhu Srpske pravoslavne crkve. Za Eparhiju raško-prizrensku taj dokument
je prestao da važi danom proglašenja nezavisnosti Kosova, dok je Sveti sinod obilaskom Prizrena i Đakovice posle sednice u Pećkoj patrijaršiji podržao započetu obnovu. Iako su krajem prošle nedelje mitropolit Amfilohije i vladika Artemije razmenili međusobne kritike, ali su njihove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izjave objašnjene lošom interpretacijom novinara Tanjuga, očigledno je da postoji sukob koji dobija na intenzitetu.
„Ne vidim nikakvog razloga da se sa obnovom stane, jer se time obeshrabruje narod koji ima nameru da se vrati”, rekao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u intervjuu Tanjugu naglasivši da do sada nijedna strana nije otkazala Memorandum i da on i dalje važi.
Tim povodom juče se oglasila Raško-prizrenska eparhija i ponovo uputila kritike mitropolitu Amfilohiju za ovakve stavove i podsetila da je episkop Artemije na sastanku sa ministrom vera Radomirom Naumovim u Gračanici, 29. februara 2008. godine, izjavio je da Memorandum o obnovi crkava i manastira koji je SPC potpisala sa privremenim kosovskim institucijama više ne važi.
„Sa novim kosovskim institucijama, koje ne priznajemo, nismo potpisali nikakav ugovor, pa samim tim i prethodni memorandum ne važi”, rekao je vladika Artemije posle sastanka sa ministrom Naumovim i dodao da nijedna crkva, ni manastir koji su bili obuhvaćeni memorandumom nisu obnovljeni.
U poslednjem saopštenju Eparhija raško-prizrenska poručuje da je ključno potanje: „Da li Memorandum može važiti posle proglašenja nezavisnosti. Episkop Artemije odlučno brani stav da, „budući da ne postoji više telo koje ga je potpisalo”, kao i da „su prestali da postoje uslovi pod kojima je nastao”, i Memorandum više ne postoji – „on je mrtav”.
Iz Eparhije raško-prizrenske, u obraćanju javnosti, poručuju da se „insistiranjem na ostvarivanju saradnje sa šiptarskim institucijama ustanovljenim na bezakonju i nasilju, koje Srbi odlučno odbacuju od prvog dana proglašenja „nezavisnosti”, mitropolit Amfilohije direktno suprotstavlja naredbi nadležnog arhijereja episkopa Artemija. I to po pitanju kontakta sa novostvorenim šiptarskim institucijama i misijom Euleks, pozivajući pri tome njegovo sveštenstvo i monaštvo na otkazivanje poslušnosti svom arhijereju i uvođenje anarhije u eparhiju. Uz to ohrabruje na preduzimanje koraka čija će realizacija značiti priznanje nezavisnosti, najvećeg do sada učinjenog bezakonja nad srpskom državom i Srpskom crkvom od nekoliko zapadnih zemalja i šiptarske populacije sa Kosova i Metohije”.
Patrijarh Pavle i Sveti sinod su, uprkos protivljenju vladike Artemija, dali saglasnost da se krene u obnovu svetinja porušenih u „martovskom pogromu” 2004. godine. Tada je samo za 48 sati porušeno i spaljeno 35 crkava i manastira. SPC je Memorandum potpisala sa ministarstvom kulture tadašnjih privremenih kosovskih vlasti i Savetom Evrope koji je finansirao ceo projekat. Iako je u obnovi uočeno dosta nedostataka, članovi Svetog sinoda su 4. marta obišli neke objekte u Prizrenu i Đakovici i dali pozitivno mišljenje.
„Obnovljeni su Saborna crkva u Prizrenu i Episkopski dvor, čime je data mogućnost episkopu da se vrati”, rekao je mitropolit Amfilohije za Tanjug i izrazio stav da episkop raško-prizrenski i treba da se vrati tamo gde je njegovo sedište i gde ga narod očekuje.
Mitropolit je rekao da su se članovi Sinoda prilikom posete Prizrenu uverili da je obnovljena i zgrada Sime Igumanova, a u Prištini crkva Svetog Nikole i parohijski dom i „da bi postavljenje sveštenika u tom gradu ohrabrilo stotinak Srba koji tu žive, a i one koji nameravaju da se vrate”. U Đakovici, dodao je on, obnovljeni su crkva, parohijski dom i delimično starački, kao i crkva u Peći i parohijski dom u Vučitrnu.
Značajno je takođe, kako je rekao, da je zaštićena od daljeg propadanja prizrenska crkva Bogorodice Ljeviške, čiji je krov sada prekriven bakrom i koja je pod stalnim nadzorom policajaca za koje se gradi i poseban objekat u blizini svetinje.
Vladika Artemije juče je ponovio da je bio obavešten da će Sinod zasedati u Pećkoj patrijaršiji i da je dao saglasnost da posete Dečane, ali je dodao da su članovi Sinoda, kako je rekao, bez pitanja posetili još neka mesta u „mojoj eparhiji”. „Sve to urađeno je s ciljem da se promovišu mesta i svetinje na kojima obnovu rade oni (Albanci)”, rekao je Artemije, zapitavši zašto, istovremeno, na primer, nisu posetili manastir Svetog arhangela Mihaila, koji je živ manastir ? Episkop raško-prizrenski tvrdi da su navodnom obnovom objekata Srpske pravoslavne crkve na Kosovu Albanci samo hteli da imaju pokriće za proglašenje nezavisnosti, demonstrirajući na taj način svoju tobožnju demokratičnost i brigu o baštini srpske crkve.
-----------------------------------------------------------
Različito i o Vatikanu
O odnosu Rimokatoličke crkve prema SPC i Kosovu Amfilohije je juče rekao da očekuje da će službeni Vatikan istrajati u nepriznavanju te „veštačke tvorevine”. Vatikan bi, istakao je on za Tanjug, trebalo da bude precizniji i konkretniji u povlačenju nekih poteza, jer, ukoliko se to ne dogodi, „veštačka kreatura stvorena na Kosovu neće ugrožavati samo Pravoslavnu crkvu i građane, već će ugroziti hrišćansku kulturu”. „Izjave pape Benedikta XVI o Kosovu bude nadu za stvaranje još zdravije klime u vođenju dijaloga između SPC i Rimokatoličke crkve, jer istinski dijalog među ljudima, a pogotovo među crkvama, nije samo rečima, nego delima, pre svega”, rekao je Amfilohije, istakavši da je papa ozbiljan, obrazovan čovek koji dobro oseća raslojavanje savremenog sveta i probleme koje ono nosi.
Stoga, kazao je Amfilohije, „pokazivanje odnosa istinskog i na delu poštovanja RKC prema Pravoslavnoj crkvi i Kosovu i Metohiji u ovom trenutku je značajnije od hiljadu papira i komisija, a sada je i prilika da vidimo kako će se to nadalje odvijati”.
Povodom stava Vatikana o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, Artemije je rekao da papa Benedikt XVI nije priznao Kosovo, ali je to učinio, kako je rekao, njegov biskup, zapitavši da li biskupovo mišljenje može da bude suprotno od papinog. „Ne može, naravno, ali ga je on izrekao”, kazao je Artemije.
Milenko Pešić
[objavljeno: 11/03/2008]
