Izvor: Glas javnosti, 13.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi stil
Novi stil, a stare navike uglavnom karakterišu aktuelno crnogorsko zakonodavstvo, posebno u onom delu koji se tiče odnosa Crkve i države. Uglavnom se redigovano prepisuju evropska pravila, ali se ignoriše evropski način ponašanja i odnosa države i Crkve. To se vidi i ovih dana na Cetinju o čijim se najvažnijim spomenicima kulture pokušava rešavati na bazi nekakvih menadžment planova.
Nije mi jasno da jedan dokument iz oblasti kulture i unutrašnje politike jedne zemlje nastaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kao plod ispunjavanja finansijske obaveze iz ugovora sa Ministarstvom spoljnih poslova Italije, što nimalo nije slučajno upravo zbog mesta i svetinja o kojima se radi.
Briga o spomenicima kulture jeste zakonska obaveza Ministarstva kulture, kao i javnih ustanova iz oblasti kulture, ali na zakonom propisan način i to o trošku svih građana kao poreskih obveznika u Crnoj Gori. Nema sumnje da se na jedan nebivali način derogira domaći pravni sistem, ali i uvode nova pravila koja važeći zakoni ne poznaju.
Pravno je nedopustivo da se jedan dokument o Cetinju donosi obrnutim antipravnim redosledom. Vlada Crne Gore još uvek nije usvojila Nacionalni program u kulturi. Nije donet ni Zakon o kulturnim dobrima, čiji se nacrt nalazi u fazi javne rasprave.
Sve cetinjske svetinje svrstali su u nekakvo „istorijsko jezgro“, kao kategoriju koju ne poznaje važeće zakonodavstvo, a ne korespondira ni sa standardima i izrazima budućeg zakona.
Sporan je i naziv tog dokumenta. Jasno se vidi da je Ministarstvo kulture Crne Gore pokušalo da nazivom ovog dokumenta zamagli kako njegovu suštinu tako i njegovu namenu. Na osnovu logike nameće se zaključak da ovaj dokument nema za cilj zaštitu, očuvanje i ulaganje u svetinje i spomenike kulture na Cetinju nego ima za cilj da Ministarstvo kulture na nezakonit način preuzme upravljačke kompetencije nad svetinjama u tzv. „Istorijskom jezgru Cetinja“.
Ministarstvo kulture je u svom dokumentu izbrisalo ćirilično pismo, a sve u Cetinju je upravo nastalo na tom pismu. O kakvoj se onda zaštiti može govoriti ako se na grub i neustavan način devastira ćirilično pismo, temelj istorijske prošlosti Cetinja?
Došlo se i do nebivale mogućnosti da se jedan važeći zakon iz oblasti zaštite spomenika kulture menja i „popravlja“ menadžment-upravljačkim planom i to na osnovu vladinog zaključka kao jedinog „pravnog osnova“. Poznato je da vlada prema Ustavu Crne Gore nema pravo da aktima niže pravne snage „popravlja i dotjeruje“ zakone nego je dužna da ih sprovodi!?!
Ovakva nepravna metodologija danas ne postoji ni u jednoj državi Evropske unije, a da ne govorimo o tome koliko demonstrirana praksa nacrta dokumenta o kome govorimo ne korespondira sa načelom zakonitosti.
Izrada zakona i strateških dokumenata na nerealnim osnovama, sa velikim ambicijama i bez dovoljnog broja stručnog kadra osnovne su odlike zakonodavstava zemalja bivšeg socijalizma i sadašnje tranzicije.
Moram da podsetim da je aktuelni Zakon o zaštiti spomenika usvojen na isti način, kao i ovi danas, tj. na brzinu, prepisivački, u zatvorenim krugovima političkih tela, a posebno uz ignorisanje tradicionalnih crkava i verskih zajednica koje su vlasnici najvećeg dela spomenika kulture u Crnoj Gori.
Sadašnja politička elita, bez preuzimanja odgovornosti, reči opravdanja nalazi u „devedesetim godinama, ratnom okruženju, sankcijama, siromaštvu...“. S obzirom na to da je ponašanje isto i metodologija ista može se postaviti pitanje: da li će neka buduća politička elita za zakonske promašaje ovog vremena reči opravdanja tražiti u „svetskoj ekonomskoj krizi, recesiji, tranziciji, privatizaciji, transatlanskim integracijama, porođajnim mukama demokratije“...
