Izvor: Politika, 02.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi stanovi preduslov opstanka Srba
Stambena zgrada „Beograđanka” primer kako treba pomoći prognanima na Kosmetu
Kosovska Mitrovica – Iako je u toku dramatična faza rešavanja statusa Kosova i Metohije, život u severnom delu Kosovske Mitrovice odvija se bez tenzija i straha. Samo policajci Unmika na mostu preko Ibra označavaju nevidljivu liniju koja deli srpski i albanski deo grada.
Goste iz centralne Srbije, koji su svoju pretpostavku o životu u ovom gradu izgradili na vestima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznenađuje smirena atmosfera na ulicama i u popularnim kafićima. Prodavnice su dobro snabdevene, pa su neki proizvodi čak i jevtiniji nego u drugim krajevima Srbije. I na restrikcije struje u severnom delu grada, koji je priključen na kosovsku elektrodistribuciju kojom upravljaju Albanci, stanovništvo je naviklo, pa je u Kosovskoj Mitrovici uobičajeno da na svaka tri sata nema električne energije.
O tome da Srbi planiraju da ostanu u severnom delu grada svedoči i izgradnja novih stanova i poslovnih objekata. Četiri godine posle pogroma nad Srbima 17. marta 2004. godine, koje su protekle u traženju sigurnog krova nad glavom, za Dejana Jovića, njegovu suprugu Biljanu, sinove petogodišnjeg Milana, trogodišnjeg Miloša, šestomesečnog Ognjena i njihovu baku Ratomirku useljenje u stan u novoizgrađenoj zgradi „Beograđanka” predstavlja najradosniji dan. Ovaj objekat izgrađen je zahvaljujući pomoći grada Beograda, pa otud njen naziv. Život u nedovršenoj zgradi u Zvečanu bez kanalizacije i vode, za ovu porodicu izbeglu iz mesta Svinjare, bio je neopisiva mora kojoj je konačno došao kraj.
Mnoge prognane srpske porodice, koje su privremeno stanovale u napuštenim albanskim stanovima u severnom delu Kosovske Mitrovice, pod velikim su pritiskom albanskih političara, privremenih kosovskih institucija i Kosovske poverilačke agencije, pa su primorani da se isele. Među njima je i Jasna Trajić, koja je s porodicom izbegla iz južnog dela Kosovske Mitrovice 1999. godine.
– Organizacija za stambena pitanja „Habitat” naredila nam je da moramo da napustimo stan u kome smo u proteklih nekoliko godina živeli. Albanci traže da se Srbi isele bez obzira na to da li će stanove prodati ili ne. Da bismo rešili problem, a da ne ostanemo na ulici, poslali smo molbu Koordinacionom centru i dobili stan u „Beograđanki” na privremeno korišćenje – priča Jasna uverena da posle ovog srećnog događaja za njih može biti samo bolje.
Među stambeno ugroženima koji u ovom gradu nemaju rešeno stambeno pitanje ima i izbeglih iz Hrvatske. Oliver Kuzmanović, iz Siska, posle četiri godine provedene u Glini, na Kosovo je došao 1995. godine. Više od 10 godina on i njegova porodica su živeli u različitim kolektivnim centrima u veoma lošim uslovima.
Srboljub Milenković, koordinator Koordinacionog tela za Kosovsku Mitrovicu, ističe da su u protekle dve godine, zahvaljujući pomoći Vlade Srbije i donatora, građeni i kupovani stanovi kako bi bile zbrinute mnoge porodice, ali da zbog velikog broja ljudi i dalje ima nekoliko stotina nerešenih molbi .
– Iz južnog dela Kosovske Mitrovice ima nekoliko stotina proteranih porodica, a mnogo je i onih koji su došli iz drugih krajeva Kosmeta. Bez nekoliko stotina stanova ne možemo da rešimo njihove stambene probleme. Mi smo za to da se sva imovina vrati vlasnicima, ali ovde taj proces ide samo u jednom pravcu pa se srpske porodice isteruju iz albanskih stanova. Takva procedura se ne sprovodi kada je u pitanju srpska imovina u južnom delu grada ili u drugim delovima Kosmeta – objašnjava Milenković.
Još ima porodica koje žive u kolektivnom centru koji se nalazi u staroj Osnovnoj školi „Branko Radičević”. Kako kaže Milenković, u planu je da se ovim porodicama obezbedi bolji smeštaj i da se škola obnovi za potrebe grada i razvoj univerziteta.
Jelena Lucić
[objavljeno: 03/02/2008]
.jpg)
