Izvor: Politika, 05.Maj.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi predsednik SANU se oprostio od stare kuće
Akademik Vladimir S. Kostić objasnio zašto stari ljudi ne treba da drže govore duže od dva minuta
U Žutom salonu, u upravnoj zgradi Kliničkog centra Srbije u Beogradu, doktori, kolege i najbliži saradnici akademika Vladimira Kostića napravili su prigodan koktel povodom njegovog nedavnog imenovanja za predsednika Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU). Nije to bila nikakva pompezna svečanost, ali kako nije mala stvar da jedan od dojučerašnjih lekara, a pri tom omiljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lik među poslovično sujetnim medicinarima, stane na čelo besmrtnika, predsednika SANU, bio je to dirljiv događaj.
Zato su za jučerašnji ispraćaj lekara, profesora i dugogodišnjeg direktora Klinike za neurologiju KCS, ali i dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu, nešto iza podneva stigli da svrate i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dva državna sekretara, Berislav Vekić i Vladimir Đukić.
Bili su tu i dekan Medicinskog fakulteta dr Nebojša Lalić i direktor Kliničkog centra Srbije prof dr Miljko Ristić. Okupilo se i nekoliko članova SANU, ali i znatan broj doktora koji će ove jeseni takođe pokušati da se probiju u društvo besmrtnika. To su kandidati za SANU.
Novi predsednik SANU je od dekana Medicinskog fakulteta, dr Nebojše Lalića, dobio je na dar ogromnu, skoro „metar sa metar” veliku knjigu o istoriji Srbije.
– Hvala vam, ovo mi je drugi najdraži poklon. Prvi je bila slika mog dede iz 1.300 kaplara. Nisam je imao. Izgleda da je trebalo da postanem predsednik Akademije, da bi mi je moja rođena sestra dala – kazao je dr Kostić.
Usledili su aplauzi, tapšanje, ali umesto uobičajenih reči koje idu uz ovakve pozdrave i oproštaje, predsednik SANU je duhovito, u svom stilu, poručio da sada, kada odlazi na čelo Akademije, mnoge mora da razočara jer – ostaje u Kliničkom centru Srbije.
– Kako starimo, shvatamo da narodne poslovice, koje su nas u mladosti nervirale, jedine nose neku istinu. Tako narod kaže da „niko u svom selu nije postao prorok”, ali ja drugo selo i drugu kuću od Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta – nemam. I ja ću tu i da ostanem! One koji su se ponadali moram da razočaram. Naravno, više se neću baviti sofisticiranim pitanjima vodovoda, struje, zamene dežurstava... To ću vrlo rado prepustiti kolegi Sokiću – kazao je dr Kostić svom nasledniku na čelu Klinike za neurologiju.
Potom je dr Kostić objasnio zašto njegov govor neće biti dug.
– Podsećam vas na jedan štos čuvenog lekara, čoveka velikog duga, akademika Vojina Šulovića. Na jednom važnom skupu počeo je pametno da govori, a onda je pogledao na sat i rekao: „Pobogu, ljudi, ja već govorim dva minuta, a kažu da ljudi u poznijim godinama ne mogu suvislo da govore duže od toga.” I tu je prekinuo – našalio dr Kostić.
.jpg)
