Izvor: Politika, 30.Avg.2014, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova matura – veći pritisak na nastavnike
Nastavnici zadovoljni što je novi ministar dao veći značaj uspehu iz osnovne škole, ali očekuju podršku kada im na vrata dođe roditelj sa zahtevom da preprave ocenu
Dan posle objavljivanja odluke da će se mala matura ubuduće drugačije bodovati, reakcije roditelja i nastavnika su podeljene – od onih koji kažu da će se sad povećati pritisak, pa i nemile scene da se u dnevnik upisuju više ocene, do onih koji kažu da ministru treba dati šansu jer je rešio da se uhvati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukoštac sa jednim od najvećih problema srpskog obrazovanja.
Mnogi sagovornici „Politike” s kojima smo juče razgovarali još nisu čuli za novu odluku ministra Verbića, a neki od njih su čak i članovi Nacionalnog prosvetnog saveta koji je, podsećamo, pre samo dva meseca doneo drugačiji predlog o načinu bodovanja male mature. Ono što se sada zna, jeste da će testovi nositi po 10 poena, dakle biće ravnopravno tretirani i po tom osnovu đak će moći da osvoji maksimalnih 30 poena. Uspeh iz osnovne škole više ne donosi 60 poena, već 70 (novina je što će se prosečna ocena u sedmom i osmom razredu množiti sa pet, dok će se uspeh u šestom razredu i dalje množiti sa četiri).
Nastavnici su listom podržali činjenicu da će se ubuduće više uvažavati znanje doneto iz osnovne škole, umesto da sudbina deteta zavisi od tri dana prijemnog ispita. Ostaje, međutim, problem subjektivnog ocenjivanja i porasta broja „vukovaca” u poslednjih sedam godina, što je rekao i sam Verbić, pa samim tim nova odluka deluje suprotno zdravoj logici.
Međutim, objašnjenje prosvetnih vlasti jeste da su promenili odluku u interesu učenika, na osnovu analize junskog roka, u kojem su đaci prvi put polagali treći, kombinovani test.
– Analiza junskog završnog ispita je pokazala da postoji korelacija između zaključenih ocena iz srpskog, matematike i predmeta koji se polažu u okviru kombinovanog testa i postignutog uspeha na maturi. Učenici koji su iz matematike imali zaključenu peticu na kraju osmog razreda osvojili su na završnom ispitu iz tog predmeta u proseku 16 poena, oni koji su imali četvorku imali su prosečno 12, sa trojkom ispod 10 bodova, a sa dvojkom šest, od mogućih 20 poena. Ovi rezultati pokazali su da možemo malo više da verujemo ocenama koje zaključuju nastavnici, ali ne u potpunosti – obrazlaže savetnik ministra prosvete, dr Zorana Lužanin.
Jer 66.000 učenika koji su polagali završni ispit u junu, ima prosečnu ocenu na kraju šestog razreda 4,12, u sedmom četiri, a u osmom čak 4,9 što ipak ukazuje na neobjektivnost ocenjivanja. Takođe, prvi put su saopšteni i podaci o porastu broja „vukovaca” u poslednjih sedam godina, na gotovo 14 odsto đaka u jednoj generaciji.
– Forum beogradskih gimnazija je prvi u javnost izneo dramatičan podatak o 15 odsto vukovaca, pa su svi skočili na nas, a sad prvi put čujemo i podatke Ministarstva prosvete. Kojim će to merama ministar da osigura da neće više biti poklanjanja ocena, šta ako sledeće godine taj procenat bude 17 odsto – postavlja pitanje Miodrag Sokić, predsednik FBG.
Ovaj profesor u Prvoj beogradskoj gimnaziji, međutim, priznaje da je ocenjivanje preblago.
– U tu zamku upadaju i sami nastavnici, živi su ljudi, jer vole svoje odeljenje, biće bolje vrednovani kao nastavnici… Ali bez obzira na sve to, moj je utisak da je Verbić ipak na dobrom putu i treba mu dati šansu da u narednih godinu dana takvo stanje promeni. To sve jeste rizik, ali ovoga puta ga ne možemo dočekati na nož jer je čovek iz struke, ima argumenata za taj potez, a pri tom je startovao ne od nule, već od minus sedam – smatra Sokić.
Nešto drugačijeg mišljenja je njegov kolega po dnevniku Milorad Antić, potpredsednik Unije sindikata radnika u prosveti Srbije i predsednik Foruma srednjih stručnih škola, koji kaže da sumnja da će ono što je najavio ministar imati smisla u školama. Ali on ne veruje ni da će se povećati pritisak roditelja, jer, „to je već uzelo toliko maha da na kraju drugog polugodišta, škole postaju pijace, na kojima se trguje ocenama”.
– Sve bi ovo imalo smisla kada bi vlada, na primer, donela protokol o zaštiti nastavnika, koji postoji u Americi i nekim zapadnim zemljama – ako napadne nastavnika, roditelj može da bude osuđen i prinuđen da, na primer, plati novčanu kaznu – objašnjava ovaj profesor.
A da nastavnici pokušavaju da se sa ovim problemom izbore na različite načine, pokazuje i nedavni slučaj u jednoj školi u Vrnjačkoj Banji, kada su zaposleni fotografisali i poslali prosvetnoj inspekciji jedinicu u dnevniku koja je na sednici nastavničkog veća nevešto prepravljena u dvojku. Ocena je zaključena uprkos protivljenju predmetnog nastavnika koji je objašnjavao da je devojčica tokom čitave godine odbijala da uči i samo ređale „kečeve”.
Sandra Gucijan
objavljeno: 30.08.2014.
.jpg)
