Izvor: Politika, 14.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nizak šećer ne štiti od infarkta
Na pomolu rušenje još jednog medicinskog mita: Nastojanja dijabetičara da održavaju niske vrednosti šećera u krvi neće smanjiti rizik od bolesti srca
Još jedna medicinska teorija je opasno poljuljana: nastojanja dijabetičara da održavaju vrlo niske vrednosti šećera u krvi neće smanjiti rizik od bolesti srca. Krajem prošle nedelje u američkim medijima objavljeno je prvo saopštenje savezne studije Akord, čiji su istraživači dokazali da vrlo niske vrednosti šećera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čak mogu da povećaju rizik od infarkta. Decenijama su naučnici verovali da osobe sa dijabetesom, ukoliko budu održavale vrednosti šećera u krvi u okviru niskih i normalnih vrednosti, neće biti izložene visokom riziku da umru od srčanih bolesti. Posle objavljivanja rezultata istraživanja, koje je obuhvatilo više od 10.000 sredovečnih i starijih osoba (u proseku starih 62 godine) sa dijabetesom tipa dva, od koga prosečno boluju oko 10 godina, ova teorija dovedena je u pitanje.
U glavnoj grupi ispitanika kod kojih su vrednosti glikoziranog hemoglobina održavane na 6,5 i manje ispostavilo se da ima više onih koji su se suočili sa smrtonosnim srčanim oboljenjima, nego u kontrolnoj grupi koja je glikozirani hemoglobin držala na vrednosti od sedam. Naučnici koji su radili ovu studiju preporučili su, međutim, dijabetičarima da terapiju nikako ne smeju da menjaju na svoju ruku, nego prethodno treba da se konsultuju sa svojim lekarima. Pacijentima koji su se godinama borili da ispune lekarske zahteve – putem dijeta i terapije koja je nekada podrazumevala i četiri, pet davanja insulina na dan, proveravanje šećera od sedam do osam puta dnevno, a neki su nosili i insulinske pumpe – biće teško objasniti da i nisu morali da budu tako revnosni, priznaju istraživači. Pokazalo se da je veća stopa smrtnosti zbog srčanih oboljenja kod pacijenata koji su se najviše trudili da svoj šećer u krvi održe na niskim vrednostima. Ipak su dobro postupali, jer nije opovrgnuta medicinska tvrdnja da niske vrednosti šećera čuvaju pacijenta od bolesti bubrega, slepila i mogućih amputacija zbog dijabetskog stopala.
Suočeni sa ovim iznenađujućim rezultatima naučnici su pozvali medicinske eksperte da odgovore na pitanje koji je najbolji način lečenja bolesti koja pogađa 21 milion Amerikanaca. Dijabetes je u današnje vreme ono što je kuga bila u srednjem veku: nezaustavljivo se širi i od njega u ovom času boluje oko 230 miliona ljudi širom sveta, a svake sekunde jedna osoba umre zbog posledica šećerne bolesti. Procenjuje se da će se broj dijabetičara do 2025. godine udvostručiti – tada će ih biti već između 370 i 400 miliona.
Profesora dr Nebojšu Lalića, endokrinologa i predsednika Republičke stručne komisije za dijabetes, zamolili smo da za „Politiku” objasni poruku i značaj ove studije.
– Poruka studije Akord, koja je definitivno važna i značajna, jeste da snižavanje nivoa glikoziranog hemoglobina ne može biti beskonačno i nekritičko. Regulisanje šećera je delikatna klackalica. Mi smo se decenijama borili sa hiperglikemijom, dakle, sa visokim vrednostima šećera u krvi, ali je sada opasnost prepoznata i u hipoglikemijskim, niskim vrednostima. Najvažnija poruka jeste da se nivo šećera mora održavati i kontrolisati. Rezultati ove studije nikako ne mogu da budu izgovor da pacijenti ne kontrolišu nivo šećera ili da bude devalvirana ideja o kontrolisanom šećeru – objašnjava dr Lalić.
Profesor Lalić objašnjava kako niske vrednosti ugrožavaju srce: kad pada šećer, smanjuje se ishranjenost srca i mozga. Ali i visoke vrednosti glikoziranog hemoglobina nisu ništa manje opasne, jer visoki šećer u dužim etapama ugrožava i oštećuje krvne sudove i mozak. Zato je, kako kaže naš sagovornik, najvažniji cilj dijabetologa dobra regulacija šećera. Profesor Lalić kaže da je, kao i svaki lekar, vrlo zadovoljan kad vidi da njegov pacijent održava glikozirani hemoglobin na vrednosti od sedam, jer je takvih u Srbiji manje od 50 odsto, ali ni u svetu nije bolje.
Kod nas od šećerne bolesti, po podacima profesora dr Nebojše Lalića, endokrinologa i predsednika Republičke stručne komisije za dijabetes, boluje između 400.000 i 500.000 osoba, pa je i Srbija takođe, suočena sa epidemijom šećerne bolesti. Pet odsto žitelja naše zemlje ima dijabetes tipa dva i po tome se ne razlikujemo se od država u okruženju. Prema našim lokalnim procenama, na jednu osobu koja se leči i uzima terapiju, dolazi još jedna osoba sa dijabetesom, jer je reč o vrlo podmukloj bolesti, koja dugo ne daje vidljive simptome.
Olivera Popović
[objavljeno: 15/02/2008]
