Izvor: Politika, 29.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikako atomska bomba
Visokoobogaćeni uranijum izvezen je 2002. u Rusiju, od preostalog "atomskog smeća" moguće je sklopiti "prljave bombe"
Uobičajena poseta jednom mesečno stručnjaka Međunarodne atomske agencije iz Beča (IAEA) Institutu nuklearnih nauka "Vinča", u sredu je nenadano ustalasala duhove u Srbiji (i šire).
Asošijeted pres, u podužoj priči propraćenoj slikama, upozorava da je ova naučna ustanova mogući cilj terorističkog prepada, jer nebrižljivo čuva istrošeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << atomsko gorivo. Za takve izgrednike "to je maltene kao prodavnica slatkiša", izjavio je Majk Darst, veoma upućeni znalac u nuklearnu bezbednost.
Novinar opisuje da jedinu prepreku zlim momcima predstavlja nekolicina čuvara i žičana ograda visine prosečnog čoveka.
Šta to "Vinča" skriva od znatiželjnih i zločestih kradljivaca?
Ceo svet je objavio da je u uspeloj tajnoj operaciji, u praskozorje 22. avgusta 2002. godine, pod pratnjom 1.200 naoružanih ljudi, kamionima prebačeno na aerodrom u Surčinu, a odatle avionom u Rusiju 40 kilograma visokoobogaćenog uranijuma (80 odsto obogaćenja). Od takvoga se, u stvari, izrađuju atomske bombe!
Malo se odmaklo
"Veliki transport" novčano su pomogle američka nevladina organizacija NTI, Međunarodna atomska agencija i vlada SAD.
Na petnaestak kilometara od Beograda – opet iza "Vinčine" ograde – više od četiri i po decenije privremeno se čuva i mirnodopsko "atomsko smeće" (industrija, bolnice itd.) – ispočetka iz cele SFRJ, potom iz SRJ, SCG i, na kraju, iz Srbije. I to u dve barake – prva je sagrađena 1969, a druga 1982. Pominje se više od 2.000 dvestalitarskih metalnih buradi koja uveliko rđaju.
U međuvremenu nije prestalo dovoženje novog ozračenog tovara – gornji sloj tla skidan u južnoj Srbiji i na Kosmetu posle NATO bombardovanja naše zemlje osiromašenim uranijumom.
U nimalo boljem stanju su i bazeni sa istrošenim (visokoradioaktivnim) gorivom u dva reaktora – većem koji je zatvoren pre dvadesetak godina i manjem gde se još izvode naučni opiti. U prvom zdanju nakupilo se oko 8.000 šipki. I jedno i drugo istrošeno gorivo trebalo bi, kao i visokoobogaćeno pre četiri godine, da se otpremi u Rusiju na preradu, i za to je pre četiri godine obećano deset miliona dolara strane pomoći koja još nije stigla.
Sve najave da će preostali nisko i srednjeradioaktivni otpad u pomenutim buradima biti trajno zbrinut kod nas ostale su prazno slovo. Gradnja budućeg " odavno podseća na "zidanje Skadra", iako još nije započelo kopanje temelja. Za to vreme žitelji dvomilionske prestonice i dobrog dela Srbije strahuju od ma kakvog udesa, a da ne pominjemo – kao danas – upad terorista.
Nijedna vlada do sada, a ni ova, nije se osmelila da odluči gde će izgraditi trajno skladište, već bi naslednicima prepustili vruć "atomski krompir" u ruke. Dr Tatjana Maksin, zamenik generalnog direktora Instituta "Vinča", uz izvinjenje da nije u prilici da pruži više podataka, kaže za "Politiku" da država neredovno izdvaja novac za ovu svrhu, navodeći da im za manji reaktor od početka godine nije stigao ni dinar. Program za dugotrajno zbrinjavanje postoji, krenulo se, ali se – s malo para – nije daleko odmaklo.
Jedino odlagalište
Sadašnja dva hangara jedino su mesto u zemlji, naglašava ona, u kojem se i dalje na određeno vreme skladišti radioaktivni otpad. Najavljen je treći u kojem bi se – posle pretakanja u novu burad i neophodnih zaštitnih mera – sakupilo sve "atomsko smeće" iz prethodna dva. I tu bi ostalo do završetka – konačnog odlagališta.
Američki novinar (domaći nisu pozivani), nakon posete "Vinči" i razgovora s Majkom Darstom, podseća da bi kradljivci nuklearnog materijala od toga mogli da sklope "prljave bombe", navodeći reči bivšeg "vinčanca" Obrada Šotića da bi jedna, bačena na Brodvej, godinama ozračivala taj deo Njujorka.
Dr Ivan Videnović, pomoćnik srpskog ministra za nauku i životnu sredinu, u izjavi za naš list objašnjava da je "netačno, kako je u nekim medijima preneto, da se od zaostalog goriva iz 'Vinče' može napraviti atomska bomba. Materijal od kojeg je to moglo da se uradi – sveže nuklearno gorivo – 2002. je izvezen u Rusiju. Tada nije, nažalost, uz isti trošak odvezeno istrošeno gorivo koje je ostalo."
A od toga se jedino izrađuju "prljave bombe", dodaje on, iz kojih se klasičnim eksplozivom raspršuje zračenje. Opasnost je manja, ali postoji.
Ministarstvo nauke Srbije je 2004. godine, s Međunarodnom atomskom agencijom, pokrenulo program "Vind" (Vinca Institute Nuclear decomision), čiji je jedan od ključnih delova odvoženje istrošenog nuklearnog goriva u Rusiju. U Beču ovim poslom više od godinu dana rukovodi pominjani Majk Darst, s kojim naša zemlja odlično sarađuje. Poduhvat će trajati nekoliko godina, podseća pomoćnik ministra, a iziskuje mnogo novca, pa se stoga očekuje podrška najvećih pomagača do sada, Rusije i SAD, kao i darodavaca iz drugih zemalja.
"Stalo nam je da uklonimo svo istrošeno gorivo i obezbedimo radioaktivni otpad koji se sakupljao u 'Vinči' iz cele bivše Jugoslavije", zaključuje dr Ivan Videnović.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 29.07.2006.]
