Izvor: RTS, 28.Nov.2018, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nezavisnost pravosuđa - temelj pravne države

Učesnici Konferencije o nezavisnosti pravosuđa poručili su u Beogradu da je nezavisno i odgovorno pravosuđe osnovni temelj vladavine prava i pravne države kojem Srbija treba da teži ne samo zbog dostizanja evropskih standarda već i zbog svojih građana.
Konferencija, koju je organizovao Savet Evrope u Klubu poslanika u Beogradu, okupila je predstavnike sudova i tužilaštava, strukovnih udruženja, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nevladinih organizacija, pravosudnih institucija, profesore...

Ministarka pravde Nela Kuburović tom prilikom je ukazala da po pravilu osnovna pitanja sudijske nezavisnosti treba da se urede Ustavom, kao aktom najviše pravne snage koji se menja po otežanoj proceduri, za razliku od zakona, čija promena je relativno laka i zavisi od volje trenutne parlamentarne većine.
"Upravo zato Srbija ima priliku da prvi put na sistematičan način reguliše osnovne principe sudske nezavisnosti izmenom Ustava, poštujući preporuke i standarde Venecijanske komisije", navela je Kuburović.
Ona je podsetila da je odavno uočeno da nezavisnost sudstva ne zavisi prvenstveno od ustavnog i uopšte normativnog okvira, već od političke i kulturne tradicije, istorijskih prilika i pravne svesti jednog naroda.
 "Možda usvajanje amandmana na ustavne norme o pravosuđu pobudi delotvornu saradnju sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, naravno, u granicama ustavnih nadležnosti i postepeno počne da uklanja nepoverenje i osećaj prikraćenosti koji danas opterećuje sve tri strane", ocenila je ministarka pravde.
"Svaki sudija uspostavlja novi poredak u mikrokosmosu" 
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević reka je da svaki sudija "uspostavlja novi poredak u mikrokosmosu svojom presudom, a kada je podeli sa drugima, okreće se, i ne gledajući za sobom, nastavlja dalje".
"Zbog toga, ne onoliko koliko budemo imali apstraktnih dokumenata zakonodavnog i poličkog karaktera, već koliko budemo imali obrazovanih, moralno autonomnih sudija, različitih ličnosti na funkcijama tačno toliko ćemo imati sudijske nezavisnosti", poručio je Milojević.
Napomenuo je da da svi moramo biti svesni da je sudstvo jedna od tri grane vlasti koje funkcionišu u "kreativnoj napetosti" koja, kako je naveo, pokazuje da svaka grana vlasti vrši neophodnu proveru ostalih i time doprinosi održavanju neophodne ravnoteže.
"Uprkos često isticanom značaju nezavisnosti sudstva, moramo reći da niko pa ni sudstvo ne može biti u potpunosti nezavisno od svih uticaja, posebno od sicijalnih i kulturnih u okviru društva u kome deluje 'jer nijedan čivek nije ostrvo samo za sebe'", naveo je Milojević. 
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ukazao je da je od nezavisnog pravosuđa neodvojiva odgovornost pravosuđa.
Obe ove stavke su temelji vladavine prava u modernim demokratijama, a vladavina prava, kako je naveo, je ključni uslov da bi država mogla da bude član EU.
Podrška OEBS-a 
Šef misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao je da ta misija pruža podršku kako državnim insitucijama tkao i udruženjima sudija i tužilaca radi uspešne reforme pravosuđa i to će i astaviti da čini.
On je ocenio da proces ustavnih reformi u Srbiji ulazi u najvažniju fazu i da je četvrta verzija nacrta ustavnih amandmana uvrstila neke od fundamentalnih odredbi neophodnih za nezavisnost sudija.
Član Državnog veća tužilaca Tatjana Lagumdžija navela je da je nezavisno pravosuđe aksiom vladavine prava, koji se uglavnom vezuje za sudstvo, ali koji se u izvesnom obliku relevantan i za tužilaštvo.
"Nezavisnost pravosuđa se ne uspostavlja pravosuđa radi, već u cilju zaštite ljudskih prava, i bez obzira kako ćemo taj princip nazvati, kada su u pitanju tužioci - samostalnost, funkcionalna nezavisnost u realnosti to uvek podrazumeva vršenje javnotužilačke funkcije na osnovu ustava zkaona potvrđenih međuanrodnih ugovora i drugih opštih akata, bez bilo kakvih spoljašnjih uticaja u pojedinom predemtu, bilo od strane zkaonodfavne i izvršne vlasti, medija, udruženja građana javnih ličnosti i slično", naveola je Lagumdžija.
Skupu su se u uvodnom delu obratili i šef odeljenja za pravosuđe i pravosudnu saradnju Saveta Evrope Hane Junker i šef Kancelarije Saveta Evrope Tobias Flesenkemper, koji je i moderirao skup. Konferenciju je organizovao Savet Evrope.

Nastavak na RTS...