Izvor: RTS, 02.Jun.2019, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaslužena sudbina – deca svedoci ubistva roditelja
Četiri žene ubijene su prethodne nedelje u porodičnom nasilju u Srbiji. Ako ova činjenica može da bude strašnija, onda je svakako zbog podatka da su u dva ubistva svedoci bili deca ubijenih. Šta sa decom koja su u trenutku ostala bez jednog ili oba roditelja, bez staratelja, prepuštena sebi. Kada brigu preuzima država i koji je put do njihovog zdravog odrastanja?
Savetnik ministra za rad, zapošljavanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << boračka i socijalna pitanja Dragan Vulević rekao je za RTS da urgentnu zaštitu dece koja ostanu bez roditelja preuzima država, odnosno Centar za socijalni rad, jer se takva deca ne mogu ostati bez staratelja.
"Najbitnije je da se deci uvek obezbedi bezbednost, briga o zdravlju, ne samo organskom, nego i onome koji su posledica traumatskog događaja, egzistencijalni uslovi i u tom kontekstu i psiho-socijalna podrška", istakao je Vulević.
Sve to, kako kaže, treba da radi Centar za socijalni rad u saradnji sa zdravstvenim i obrazovanim institucijama i proceni u kakvim uslovima deca treba da budu smeštena.
Prema njegovim rečima, tu se javljaju i značajni problemi, nastaju borbe između dve porodice – porodice žrtve i porodice onoga ko je izvršio nasilje, odnosno ubice.
Ta borba između njih je, kako kaže, u velikoj meri nemilosrdna.
"Bukvalno se u toj borbi po neki put zaborave deca, deca služe kao sredstvo za ostvarivanje nekih drugih ciljeva", kaže Vulević, naglašavajući da Centar za socijalni rad mora to da spreči.
Deci koja su preživela traumu neophodna je i psihološka podrška u prevazilaženju problema.
"U okviru nasilja u porodici, ima dece koja su direktna žrtva ili su svedoci izvršenog nasilja, i u jednom i u drugom slučaju posledice po rast i razvoj deteta su psihološki značajne", kaže Vulević.
Smeštaj dece u okviru porodičnog okruženja
Kada organ starateljstva procenjuje gde će deca biti smeštena, prvenstveno se uzima detetovo poznato okruženje i prvo se razmatra mogućnost smeštaja dece u okviru porodičnog okruženja, bližeg ili daljeg. Tek onda se ide na neku drugu vrstu smeštaja, da li će to biti hraniteljska porodica, ili institucija, kaže Vulević.
Naglašava da su deca u nekim slučajevima zapanjujuće rezilijentna, kao da potisikuju ili kao da ne žele da u takvim situacijama dožive još dodatnu traumu.
"Kod njih jeste prisutno žalovanje, tugovanje sa roditeljima, za roditeljem koji je ubijen, ali kao da imaju neke čudne snage da se odbrane od toga", kaže Vulević.
Navodi da postoje slučajevi gde su posledice strahovite i da bi sistem socijalne zaštite i zdravstvene zaštite trebalo da reaguje interventno kako bi sanirale te vrste posledica.
Poslednjih dana i mediji i analitičari pokušavaju da ustanove gde je problem, ko nije uradio sve što je do njega u svim ovim slučajevima.
Da bi neko reagovao potrebno saznanje
Ono što je preduslov da bi Centar za socijalni rad trebalo da reaguje jeste saznanje da se nešto dešava u okviru određene porodice.
"Da je Centar za socijalni rad imao saznanje o određenom riziku deteta u okviru te porodice, verujem da bi sigurno reagovao na adekvatan način, zbrinjavanjem. Međutim, to je ono što često izaziva nedoumicu u javnosti", ukazuje Vulević
Kada Centar za socijalni rad oduzme decu, svi se pitaju zašto je oduzeo, a kada desi nesrećni slučaj postavljaju suprotno pitanje. "To je pomalo čudno", rekao je Vulević.
Napominje da bi načini izveštavanja u medijima kada su u pitanju ovakvi slučajevi nasilja u porodici trebalo da bude drugačije.
"Ako vidite šta se desilo u poslednjih nedelju dana, četiri žene su ubijene, način izveštavanja, detaljisanje o tim slučajevima, moramo naći meru oko načina izveštavanja, da ne bi na neki način to senzacionalistički postavili", kaže Vulević, dodajući da je jedno kampanja izveštavati o nasilju radi sprečavanja nasilja, jedno je kad imamo senzacionalističko izveštavanje.
.jpg)
