Izvor: Politika, 23.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesanica opasna kao pušenje
Stres, gazirana pića, nedostatak vitamina De i loš san novi su faktori rizika za srce, šećernu bolest i pad imuniteta
Tradicionalna srpska kuhinja, slana i masna, potom pušenje, kao i sedeći način života – već dugo su glavni faktori rizika zbog kojih smo neslavni rekorderi po broju obolelih i umrlih od bolesti srca i krvnih sudova u Evropi. Uz Ruse i Ukrajince, već godinama čvrsto se držimo dna liste.
Međutim, nesanica, stres, mnogo popijenih slatkih napitaka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gaziranih i onih sa dodatim šećerima, kao i nizak nivo vitamina De, novi su faktori rizika koji su odskora promovisani u naučnim studijama i na medicinskim kongresima. Naši kardiolozi već duže tvrde da je upravo izloženost hroničnom nerviranju glavno objašnjenje zašto u Srbiji tako veliki broj građana ima visok krvni pritisak, pa je za njih praktično ovaj novi faktor – stari znanac. Uostalom, po zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” svaka druga odrasla osoba ili 47,5 odsto stanovnika u Srbiji pati od visokog krvnog pritiska. Kardiolog, profesorka dr Vesna Stojanov, načelnica Centra za hipertenziju u Kliničkom centru Srbije, kaže za „Politiku” kako sva četiri pomenuta nova rizika nesumnjivo imaju veoma veliki uticaj kako na srce i visok krvni pritisak, tako i na stanje zdravlja uopšte.
– Naši ljudi su stalno napeti. Luče velike količine kortizola, adrenalina, stalno su u grču, dolazi do spazma krvnih sudova, i sve to podiže krvni pritisak– ističe dr Stojanov.
Međutim, sve je veći problem i nesanica, za koju naša sagovornica kaže da se, kao ni stres, više ne sme „gurati pod tepih”
– Kada posle nošenja holtera za merenje vrednosti krvnog pritiska tokom 24 časa kod pacijenta uočim da, naročito noću, pritisak skače, jasno mi je da ga muči nesanica koja dovodi do neregulisane i onda opasne hipertenzije. Lekar će napraviti grešku ako pacijenta propusti da pita kakav mu je kvalitet sna i da li noću ima normalan san ili je budan – napominje doktorka Stojanov.
Ona podseća da kada je osoba budna automatski se luče hormoni. Znači, nesanica je kardiologu jedan od veoma važnih pokazatelja kako da odredi terapiju za hipertenziju.
– Sličan problem uočava se kod onih pacijenata koji rade noćne smene: kod njih se u vreme budnosti tokom noći dešavaju skokovi krvnog pritiska. Ko duže vreme ili stalno radi noću, može očekivati ozbiljne poremećaje cirkadijalnog ritma – promene koje prate normalnu smenu budnosti tokom dana i sna tokom noći i visok pritisak – upozorava doktorka Stojanov.
Mnogim osobama problem pravi samo prepoznavanje nesanice i kada ona postaje problem: da li kada se budimo sa prvim petlovima, ili kada moramo da brojimo ovce ne bismo li zaspali?
– Problem nesanice postoji kod onih osoba koje ne mogu uveče da zaspu, ali i kod onih koji se probude usred noći ili veoma rano izjutra. To su sva stanja kod kojih se posle spavanja čovek oseća umornim, koje često prati i ubrzani srčani rad. Čovek je iscrpljen, spava mu se, ali ne može da spava! Normalno je da se sa godinama smanjuje dužina sna. Ako se čovek ujutru budi odmoran, nema nesanicu – objašnjava doktorka.
Prema istraživanju koje je predstavljeno na kongresu američke Asocijacije za srce, nesanica se čak dva puta češće javljala kod osoba koje su doživele šlog. Što nesanica traje duže u nečijem životu, raste pritisak, koji ugrožava srce i krvne sudove. Iz iskustva znamo koliko samo jedna noć nespavanja, kada se poremeti ritam sna, a pogotovu na ovako velikim vrućinama koje traju već nedeljama, može da oteža normalno funkcionisanje. Zato je i bez najnovijih američkih studija lako zamisliti šta nesanica čini na „duge staze”.
Koliko opasno može da bude svakodnevno osvežavanje raznih gaziranim pićima i zaslađenim napicima, naučnici Kolumbija univerziteta utvrdili su analizirajući 14 studija. Istraživali su šta ova pića čine pankreasu i zaključili da za 19 procenata povećavaju pojavu raka pankreasa, kao jednog od najsmrtonosnijih tumora. „Udar šećera” iz ovih pića dovodi do toga da pankreas mora da poveća proizvodnju insulina, a opasno je kada to radi mnogo često.
– Ovo i nije tako novo otkriće: odavno znamo da su napici puni šećera, razni sokovi i gazirana pića uzroci gojaznosti, a kako raste telesna masa, povećavaju se i vrednosti krvnog pritiska. Dodatna opasnost kada pijemo zaslađena pića jeste to što pankreas stalno mora da luči insulin i rezerve će se istopiti. A to znači ulazak u dijabetes – dodaje dr Stojanov.
Velika finska studija upozorila je da niske vrednosti De vitamina dovode do pada otpornosti organizma i da je 2,6 puta češće ljudi sa manjkom ovog vitamina koji imaju upale pluća. Rešenje za ovaj problem je bar jednostavno: dnevna doza De vitamina dobija se već posle 10 do 15 minuta boravka na suncu, tri puta nedeljno. Nažalost, veliki broj starijih osoba uopšte ne izlazi iz domova, čak ni u kratku šetnju, i otuda se ovo i pojavljuje kao novi faktor rizika.
Građani se često podsmevaju lekarskom savetu da se stres izbegava.
– Razumem ih, jer to je mnogo lepo rečeno, ali teško izvodljivo. Svojim pacijentima savetujem da svakoga dana nađu makar pola sata samo za sebe, da rade nešto što im prija. To može biti šetnja, rešavanje ukrštenih reči, razgovor sa nekim prijateljem ili slušanje muzike. Ukoliko ovaj način ne pomogne, onda zaista treba potražiti savet psihijatra – kaže na kraju dr Stojanov.
.jpg)
