Izvor: Politika, 26.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neraskidive veze Šapčana i Jevreja
Jedinstvenu plemenitost treba čuvati od zaborava, poručuje iz SAD Miodrag Nikolić, unuk čuvenog gradonačelnika Miodraga Petrovića. – Zaslugom umetnika stari mlin u kojem su bili Jevreji proglašen za kulturno dobro
Šabac – „Kao unuk Miodraga Petrovića, gradonačelnika Šapca iz tog vremena, želim da zahvalim ’Politici’ za objavljivanje članka o tragičnoj sudbini šabačkih Jevreja, koji pokazuje svu divotu i ljubav stanovnika ovog grada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u tim nesrećnim predratnim i ratnim godinama. Pozivam sadašnje gradonačelnike da obnove stari mlin i sinagogu, da se od njih napravi muzej prijateljstva, a sve druge objekte obeleže prikladnim natpisima, kako velika humanost Šapčana nikada ne bi bila zaboravljena.”
Ove reči, posle napisa „Rasuta sećanja na šabačke Jevreje”, uputio je Miodrag Nikolić iz Los Anđelesa, unuk poznatog šabačkog vinara Tihomira Nikolića i još čuvenijeg gradonačelnika, doktora prava Miodraga Petrovića, prethodno jugoslovenskog konzula u Bernu, Trstu i Zadru. Petrović je imao dostojanstva i smelosti da u Šabac pozove 1.300 Jevreja iz Austrije, Čehoslovačke i Poljske, koji su pred zimu 1939. godine mesecima bili ukotvljeni na Dunavu kod Kladova jer niko u svetu nije hteo da ih primi.
Nikolić je omogućio objavljivanje, po obimu skromne, ali po emocijama prebogate knjige „Šabac i Jevreji u susretu”, devojačka sećanja njihove rođake, potonje učiteljice Mare Jovanović na reku pridošlica Mojsijeve vere, od kojih je najveći deo bio smešten u mlinu vinarskog trgovca Jakova Vukosavljevića Ulici Janka Veselinovića. Posle rata ovo zdanje dato je TP „Nama”, koje ga je koristilo kao magacin tekstilne robe, a zahvaljujući entuzijazmu umetnika, istoričara umetnosti, arhitekata i menadžera u kulturi, okupljenih u šabačkoj nezavisnoj umetničkoj asocijaciji „Kolektiv”, evidentirano je kao kulturno dobro.
– Jevrejska delegacija svake godine posećuje Šabac i mesta na kojima su njihovi postradali sunarodnici boravili: zgradu vinara Jakova, sinagogu, groblje, mesto streljanja u Zasavici... Na inicijativu „Kolektiva” još 2002. godine s Jovanom Despotovićem, tadašnjim pomoćnikom ministra kulture, i Dušanom Petrovićem, tadašnjim gradonačelnikom, dogovoreno je da se zgrada obeleži kao zaštićeni spomenik. Naša asocijacija je predložila da se već dotrajali objekat detaljno rekonstruiše i pretvori u Centar za modernu umetnost – kaže za naš list predsednik „Kolektiva”, akademski slikar Slobodan Peladić.
On ističe da je grad napravio pravi potez, kada je zdanje s delom placa, u kojem su bile smeštene jevrejske izbeglice, na vreme izuzeto od privatizacije jer bi do sada najverovatnije bilo srušeno ili preprodato. Objekat ima podrum, prizemlje i dva sprata, ukupne površine oko 1.500 kvadrata. Podignut je 1930. godine, već sledećeg leta delimično je izgoreo, potom je obnovljen za prihvat izbeglica, a poslednji put rekonstruisan je 1964. godine.
– Arhitekte „Kolektiva” uradile su detaljan projekat i predale ga lokalnoj samoupravi. Prema specifikaciji radova, rekonstrukcija bi koštala oko 200.000 evra, što nisu prevelika sredstva za tako ozbiljan projekat. Naravno, Centar će sačuvati uspomenu na svoje prve, tragično nastradale stanovnike, među kojima je bilo i slikara i vajara. Nadam se da se u spisima iz tog vremena mogu naći gotovo sva imena, a s našim velikim umetnikom Rašom Todosijevićem razgovarali smo o izradi velike menore u metalu, koja bi bila postavljana ispred zdanja – ističe Peladić.
Šabački gradonačelnik Miloš Milošević kaže da plemenit čin njegovog dalekog prethodnika na funkciji Miodraga Petrovića i stradanja preko hiljadu ovdašnjih Jevreja, starosedelaca i izbeglica, zaista zaslužuju posebno mesto u istoriji grada. Svaka ideja i predlog su dobrodošli, a lokalna samouprava će potruditi da se realizuju. Jedan od prvih koraka je i registar nekadašnjih jevrejskih kuća, uglavnom u centru grada, koji je za nedavnu izložbu pripremio Međuopštinski istorijski arhiv.
Miroljub Mijušković
-----------------------------------------------------------
Smrt svuda vrebala
U bari Zasavici, koja je sada park prirode, 13. oktobra 1941. ubijeno je 1.057 šabačkih Jevreja, među kojima i 131 starosedalac iz ovog grada. Streljani su muškarci, a žene i deca su u januaru 1942. prebačeni u koncentracioni logor u Zemunu, gde su takođe umoreni. Pre okupacije, 1940. i 1941, iz Šapca su otišla dva jevrejska transporta za Palestinu. U prvom, sa železničke stanice, bile majke i deca, i za taj se zna, pošto su se kasnije javili, da je stigao na odredište. Drugi je pošao u februaru preko Bugarske, ali su brod na Crnom moru torpedovali Nemci. Šabački slikar Stevan Čalić dao je veću svotu novac dr Jozefu Vinteru, Jevrejinu iz Južne Moravske, koji je ilegalno, preko monaha iz fruškogorskih i grčkih manastira, uspeo da se domogne Palestine.
[objavljeno: 27/12/2009]
.jpg)
