Izvor: Akter, 12.Sep.2015, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodno upisivanje u matičnu knjigu rođenih
Od 969 postupaka koje je nevaldina organizacija Praksis pokrenula sa ciljem upisa u matičnu knjigu rođenih čak 96,8 odsto postupaka odnosilo se na lica romske nacionalnosti
Izveštaj je radjen tokom protekle dve godine, i u njemu se ukazuje da je upis u matičnu knjigu rođenih jedan od prvih koraka za ostvarivanje vidljivosti u sistemu i ostvarivanje osnovnih prava.
Tokom trajanja projekta, mobilni timovi pravnika Praxisa su, u cilju identifikovanja pravno nevidljivih >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << lica i pokretanja odgovarajućih postupaka za njih, posetili neformalna romska i kontejnerska naselja na teritoriji 97 opština.
Pokrenuto je ukupno 969 postupaka sa ciljem upisa u matičnu knjigu rođenih, od čega je 253 postupka naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih, 305 vanparničnih postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja i 411 postupak određivanja ličnog imena.
Kako je navedeno u izveštaju, što se tiče polne strukture osoba za koje su pokretani postupci, tu ne postoji značajna razlika između osoba muškog i ženskog pola: pokrenuto je 490 postupaka za osobe muškog pola (51 odsto) i 479 postupaka za osobe ženskog pola (49 odsto).
Kada je reč o starosnoj strukturi, za decu uzrasta do četiri godine pokrenuto je 376 postupaka, za osobe uzrasta između pet i 17 godina pokrenuto je 420 postupaka, za osobe uzrasta između 18 i 59 godina pokrenuto je 168 postupaka, a za starije od 60 godina pokrenuto je samo pet postupaka.
Što se tiče nacionalne pripadnosti, gotovo bez izuzetka pokretani su postupci za lica romske nacionalnosti - ukupno 938 postupka (96,8 %), ističe se u analizi.
Navedeno je da pravno nevidljiva lica najčešće žive u neformalnim i getoiziranim naseljima, u krajnjem siromaštvu, bez mogućnosti da zasnuju radni odnos ili da ostvare pravo na socijalnu i zdravstvenu zašititu. Zbog svega ovoga, pravno nevidljiva lica mogu se okarakterisati kao najobespravljeniji stanovnici Srbije.
Najčešći uzroci za neupisivanje u matičnu knjigu rođenih jesu rađanje dece kod kuće i neprijavljivanje matičnoj službi njihovog rođenja, kao i situacije kada roditelji ne poseduju svoje dokumente ili kada su napustili decu ili nisu više živi. Ovaj problem gotovo isključivo pogađa romsku populaciju, i to najčešće one Rome koji su rođeni na Kosovu ili čiji roditelji su sa Kosova, piše u izveštaju.
Pravno nevidljive osobe najčešće su slabo pismene ili potpuno nepismene i bez izuzetka su pravno neuke, pa im je neophodna pravna pomoć kako bi pokrenuli postupke za upis u matične evidencije.
Da bi se problem nevidljvosti pred zakonom u Srbiji potpuno rešio, neophodno je propisati obavezu nadležnih matičara da upišu svako dete odmah po rođenju, bez obzira na to da li roditelji deteta poseduju dokumente, navode u Parxisu.
Takođe, neophodno je obezbediti i zakonito i ujednačeno postupanje organa koji sprovode postupke upisa u matične evidencije, ali i omogućiti pravno nevidljivim osobama besplatnu pravnu pomoć bez koje neće moći da ostvare pravo na upis u matične knjige.
"Analiza postupaka naknadnog upisa u matične evidencije" objavljena je u okviru projekta Ovde smo zajedno – Evropska podrška za inkluziju Roma, koji finansira Evropska unija i sprovodi misija OEBS-a.
Kada je reč o postupcima koje je Praxis pokrenuo za pravno nevidljiva lica u okviru navedenog projekta, do početka septembra 2015. godine uspešno su okončana 503 postupka. Lica za koja su vođeni ti postupci najzad su dobila ime, izvod iz matične knjige rođenih i postala vidljiva za sistem, što je prvi korak ka ostvarivanju prava, ali i dalje ostaje izazov inkluzije u društvo i zaštite od diskriminacije.
