Izvor: Politika, 25.Okt.2014, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemamo razumevanja za azilante
Strah od kriminala, terorista, kulturnih razlika i bolesti
Građani Srbije nemaju razumevanja za azilante, pokazalo je najnovije istraživanje koje je za Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) uradio Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid). Samo jedna petina građana pokazuje saosećanje prema izbeglicama, a jedan deo ispitanika gaji negativna osećanja prema ovoj grupi ljudi i to najčešće definiše kroz negativne etničke asocijacije (mudžahedini, crnci, cigani). >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mnogi povezuju tražioce azila sa kriminalcima i teroristima i smatraju da njihove porodice i njih azilanti mogu da ugroze – jedan je od zaključaka juče predstavljenog istraživanja „Stav građana Srbije prema tražiocima azila”.
– Iako čak 88 odsto ispitanika nije imalo kontakta sa azilantima, samo 24 odsto od njih je reklo da ne može da oceni svoja iskustva sa tražiocima azila. Svega četiri odsto anketiranih imalo je prilike da provede neko vreme sa azilantima, dok ih je osam odsto „videlo u prolazu” – kaže Đorđe Vuković, programski direktor Cesida.
Ispitivanje je sprovedeno u sredinama gde su smešteni centri za azil i to na uzroku od 600 punoletnih građana. Najviše negativnih stavova prema tražiocima azila pokazali su stanovnici Bogovađe (56 odsto), koji se najviše plaše bolesti, dok su azilanti najtoplije primljeni u Sjenici.
Većina ispitanika odgovorilo je da azilanti Srbiju smatraju usputnom stanicom ka nekoj od zemalja Evropske unije, a u Bogovađi i Obrenovcu više od polovine građana protivi se otvaranju centra za azil u njihovoj sredini. Na drugoj strani, 26 odsto stanovnika naše zemlje veruje da tražioci azila imaju dobre uslove smeštaja u ovim prihvatnim centrima, dok 21 odsto građana smatra da država ne treba da pomaže azilantima, jer ima previše svojih problema.
Građani najčešće ne žele centar za azil u svojoj blizini, jer strahuju za ličnu i porodičnu bezbednost (25 odsto), smatraju da će biti ugroženi kriminalom (10 odsto) ili im ne odgovara drugačiji kulturni obrazac i navike (osam odsto ispitanika). Ispitivanje je pokazalo da čak 92 odsto građana ne zna da li su i kada tražioci azila bili od pomoći opštinama u kojima su smešteni ili samim stanovnicima Srbije.
Ove godine 8.500 tražilaca azila u Srbiji
Situacija je alarmantna, jer od januara do kraja septembra u Srbiji je registrovano više od 8.500 tražilaca azila, dok se do kraja godine očekuje da ovaj broj poraste na 10.000, kaže za „Politiku” Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava. „Od ovog broja njih oko 3.500 bilo je u prihvatnim centrima, a svega 59 ljudi je podnelo zahtev za azil u Srbiji. Od tog broja saslušano je samo devet osoba”, kaže Sonja Tošković. Razlog za to leži i u neefikasnosti sistema. Tražioci azila imaju pravo na socijalnu i zdravstvenu pomoć, ali od 2007, kada je usvojen Zakon o azilu nijedan tražilac azila nije dobio socijalnu pomoć. U Srbiji je u poslednjih šest godina izbegličku zaštitu dobilo samo šest osoba.
D. Ivanović
objavljeno: 25.10.2014.
