Izvor: Politika, 13.Mar.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački za studiranje, svet i brak
U užičkim školama nemački jezik sve popularniji, ali nedostaje profesora
Užice – Nekad se u školama masovno učio ruski, pa je engleski osvojio i sada drži primat, s tim što mu se nemački jezik po popularnosti među đacima u Užicu poslednjih godina približava. Višestruko je ovde uvećan broj odeljenja u kojima je kao drugi strani odabran nemački. Zaživeo je i pilot-projekat osmogodišnjeg kontinuiranog učenja u osnovnoj i srednjoj školi, kojim se stiče znanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dovoljno i za studiranje, radnu dozvolu, sklapanje braka u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj.
Valja ići ukorak sa svetom, naglas obrazlažu đački roditelji sve zainteresovaniji da im deca nauče nemački. Nekima kroz glavu i ovo prolazi: „Ako već mlade ne možemo da zadržimo da idu u svet, hajde makar da ih dobro spremimo za ono što ih tamo čeka“. Redovno školsko obrazovanje, smatraju, najbolje će to učiniti.
Ovdašnja najstarija osmoletka, Prva osnovna škola kralja Petra Drugog, godinama prednjači po aktivnostima kada je reč o nemačkom jeziku. Mada se od nule krenulo pre sedam godina, u njoj već u 20 odeljenja (svake godine po pet novih) oko 500 đaka od petog do osmog razreda savladava ovaj jezik. I u srednjim školama u gradu oko 300 učenika uči nemački, prednjači Užička gimnazija sa šest odeljenja. A upravo je spoj i nastavak učenja tog jezika iz osnovne sa onim u srednjoj školi smisao pomenutog DSD pilot-projekta koji mladima otvara mogućnost da nastave školovanje u nekoj od država nemačkog govornog područja.
Profesorka nemačkog u Prvoj osnovnoj školi Sonja Marković koordinator je DSD projekta („Dojčes šprahdiplom“) za užički region. Ovih dana boravila je u Nemačkoj na stručnoj obuci, kao i utvrđivanju pojedinosti oko organizovanja petodnevnog kampa učenja tog stranog jezika za 30 đaka iz cele Srbije, planiranog za avgust u okolini Sombora.
– Kad je reč o DSD projektu, iza koga stoji Nemačka centrala za školovanje u jugoistočnoj Evropi, on nosi bitnu razliku u odnosu na slične. Problem učenja drugog stranog jezika u Srbiji uvek je u tome što se programski u srednjoj ne nastavlja ono što je započeto u osnovnoj nego se počinje iz početka. U ovom vidu učenja nemačkog ono što je naučeno u osnovnim školama nadovezuje se i proširuje tokom gimnazijskog školovanja. Cilj je sistemski povezati osam godina učenja da bi đaci mogli da izađu na zahtevan DSD-1 ispit – kaže Sonja Marković.
Prema njenim rečima, to je nivo sporazumevanja priznat u Nemačkoj kao jezička diploma, potrebna za dobijanje radne dozvole ili studiranje. A za sklapanje braka u toj zemlji samo je dovoljno (kao i za vizu) imati A-1 diplomu, za koju se kod nas jezik uči četiri godine u osnovnoj školi.
– Mi u Užicu se približavamo povezivanju ovih osam godina, prva generacija tog ciklusa stasava za završni ispit na proleće naredne godine. Opredeljenje naše škole za nemački pokazalo se kao dalekovid potez, jer su potrebe mladih da znaju taj jezik sve veće: neki odlaze da studiraju u Beč i druge gradove, zdravstveni radnici traže posao u Nemačkoj, našim ljudima privlačna su i radna mesta na brodovima koji krstare Rajnom i Dunavom, užički kraj kao izvozni ima prilično poslovnih kontakata sa Nemačkom – nabraja naša sagovornica, dodajući da se u Užicu već javio problem nedostatka profesorskog kadra za nemački jezik. Svega troje ih sada predaje, a posla ima možda za još pet predavača.
Direktor Prve osnovne škole Nikola Bacetić kaže za naš list da se težište učenja nemačkog jezika sve više s gramatike prebacuje na praktično znanje i sporazumevanje.
– Naši đaci se na nemačkom već dopisuju preko mejla i fejsbuka, vežbajući za takmičenja u kojima škola beleži uspehe. Uz ostalo, zbog mogućnosti učenja nemačkog kao drugog stranog jezika roditelji iz udaljenijih delova grada upisuju decu u našu školu, iako imaju bliže škole tamo gde žive. To je težak jezik za učenje, ali je sve više prihvaćen i od đaka i od roditelja – navodi Bacetić.
Branko Pejović
objavljeno: 14.03.2015.
