Izvor: Politika, 08.Dec.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema razloga za euforiju zbog PISA rezultata
Ako zamislimo školu sa 1.000 učenika, u evropskim zemljama u njoj će biti između 50 i 100 učenika sa najvišim nivoom čitalačke pismenosti, a u Srbiji svega osam
Rezultati najnovijih PISA testova ponovo su podelili javnost – dok su jedni euforični u ocenama uspeha naših đaka, drugi ističu da nema razloga za radost jer smo ipak ispod proseka i na začelju obrazovne lestvice. Da li je čaša do pola puna ili do pola prazna, zavisi kako se interpretiraju rezultati, a opštoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konfuziji doprinosi i činjenica da ne postoji tabela generalnog plasmana država.
– Podaci jesu kontradiktorni, ali je činjenica da smo se pomerili i to značajno i zašto ne bismo preneli lepu vest. Taj pomak nije slučajan, deca su se jako trudila, škole su bile bolje organizovane, Ministarstvo prosvete je podelilo primere testova i zaslužili su da im kažemo: Svaka čast deco! – kaže za naš list Dragica Pavlović-Babić, nacionalni koordinator PISA projekta za Srbiju.
Na pitanje zašto ne postoji jedna tabela sa generalnim plasmanom jer je ipak rečeno da smo 43. od 74 zemlje, ona objašnjava da se izneti podatak odnosio na čitalačku pismenost, da su to tri različite oblasti i da je teško napraviti miks.
– Ne vidim razlog za toliku euforiju, jer niko od 75.000 prosvetnih radnika nije i ne može biti zadovoljan ako je Srbija na dnu lestvice – iznosi sasvim drugačiji stav Milorad Antić, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika i predsednik Foruma srednjih stručnih škola. Po njegovom mišljenju, rezultati naših đaka su loši zbog opterećenosti učenika, loših udžbenika, nemotivisanih nastavnika, zastarelih nastavnih planova i programa i nepostojanja kabinetske nastave.
– Veliki je raskorak između teorije i prakse i to se jasno vidi i u rezultatima. Udžbenike pišu univerzitetski profesori, a ne mi koji smo svaki dan u školama. Imao sam prilike da vidim udžbenike u Americi, oni su pojednostavljeni, prilagođeni učeniku, čim pogledate sliku znate šta je pisac hteo da kaže. A kod nas sem „suvog teksta” nemate ništa. Što se tiče nastavnih planova i programa, oni nisu menjani od 1991. godine ili su promenjeni malo. Učenici su opterećeni, iako smo reformisali osnovnu školu, ali smo povećali broj predmeta i broj učenika u školi. Osim toga, nastava je zasnovana na kredi i tabli, malo se ulaže, svega tri do četiri odsto investicija podrazumeva opremu kabineta i popravku škola – smatra Antić.
Dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, kaže da su na prekjučerašnjoj sednici pojedini članovi saveta smatrali da ne treba biti euforičan, ali da jeste činjenica „da idemo uzvodno” i da su čak i u OECD centrali razgovarali o slučaju Srbije i rekli da se nije dogodilo da neka zemlja za samo tri godine postigne takav uspeh.
– To naravno ne znači da sad treba udariti na sva zvona da je to genijalno i da ne treba više ništa da se radi, jer pogledajte koliko Šangaj, Kina, ima procenata dece na nivou šest. Pitanje je kako će naša deca da se bore na budućem tržištu radne snage sa njima, zato nam je zadatak da popravimo rezultat, a naročito na ovom nivou – smatra dr Radunović, koja je i profesorka Matematičkog fakulteta.
Iako su članovi Nacionalnog prosvetnog saveta zadovoljni rezultatima, oni smatraju da ipak ima i nešto što zabrinjava – podatak da je jedna trećine naših učenika u sve tri oblasti na prvom nivou postignuća, dakle sa nedovoljnim nivoom funkcionalne pismenosti u domenu čitalačke, matematičke ili naučne pismenosti, dok u uspešnim obrazovnim sistemima većina učenika dostiže treći i četvrti nivo.
Da bi bilo jasnije, zadaci su razvrstani u šest kategorija, gde su u prvoj i drugoj laki, u trećoj i četvrtoj srednje teški, a u petoj i šestoj kategoriji teški. Ukoliko je koncentracija postignuća učenika na prvom i drugom nivou, što je slučaj sa Srbijom, onda se kaže da je reč o obrazovnom sistemu koji je orijentisan ka vrednovanju znanja na nivou reprodukcije. Treći nivo je prosek, a na petom i šestom su učenici sa visokim akademskim potencijalom.
– Na nivoima pet i šest, koji dakle predstavljaju najviši nivo, nalazi se između 10 i 20 odsto učenika u zemljama čiji učenici pokazuju najviši prosečni nivo čitalačke pismenosti, dok se u većini evropskih zemalja taj procenat kreće između pet i 10. U Srbiji svega 0,8 odsto učenika je dostiglo nivo pet u ovoj oblasti. Drugim rečima, ako zamislimo školu sa 1.000 učenika, u evropskim zemljama u njoj će biti između 50 i 100 učenika sa najvišim nivoom čitalačke pismenosti, a u Srbiji svega osam – objašnjava Pavlović-Babić.
Još je dramatičnija razlika kod matematičke pismenosti. Srbija u kategoriji šest ima samo 0,6 odsto đaka, a Šangaj–Kina koji je prvi na listi – 26,6 odsto. Ispod nivoa dva (oni koji nisu funkcionalno pismeni) u Srbiji je 40,6 odsto đaka, a kod prvaka na listi samo 4,9 odsto.
Desa Radunović, međutim, ukazuje i na još jednu činjenicu – učenici koji su učestvovali u prethodnim testiranjima (2003. i 2006. godine) nisu se školovali u regularnim uslovima, bilo je mnogo štrajkova, a postojala je i averzija države prema PISA testiranju kao nečemu što dolazi spolja. Po njenom mišljenju, sada je daleko podsticajnija atmosfera i u školama i državnim organima i u Ministarstvu prosvete.
– Nacionalni prosvetni savet će ugraditi pouke iz PISA studije u dokument Pravci razvoja i unapređivanja obrazovanja i vaspitanja, čije se donošenje očekuje uskoro. Nadamo se da će ovaj dokument poslužiti Ministarstvu prosvete kao osnov da se u toku sledeće godine izradi celovita strategija razvoja obrazovanja – kaže Radunović.
Sandra Gucijan
objavljeno: 09.12.2010.
