Izvor: Blic, 17.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema deficitarnih profesija u Srbiji
Nema deficitarnih profesija u Srbiji
BEOGRAD - I pored ogromnog broja nezaposlenih u Srbiji, krajem novembra bilo ih je više od 780.000, potražnja za određenim strukama je takoreći svakodnevna. Tako Kliničkom centru Srbije trenutno nedostaje 30-40 medicinskih sestara, a prema rečima Vojka Đukića, direktora KCS, ovoj ustanovi jedno vreme falilo je čak i 200 medicinskih sestara.
- Glavni razlozi zbog kojih teško dolazimo do ovog kadra jeste to što su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uslovi rada kod nas teški, radi se sa najtežim slučajevima, nepokretnim bolesnicima, obolelima od leukemije i teških malignih oboljenja, ali i zbog niskih plata koje za medicinske sestre sada iznose oko 6.000 dinara. Zbog toga se one teško odlučuju na zapošljavanje u Kliničkom centru i pokušavaju da se zaposle u drugim ustanovama gde su uslovi za rad bolji a plate veće, a samo one koje ne nađu ništa bolje dolaze ovde - kaže za 'Blic' Vojko Đukić, dodajući da se nada da će se tokom ove godine, kako je iz Vlade i obećano, popraviti situacija u zdravstvu i time i ovoj ustanovi olakšati uslovi za obezbeđivanje neophodnog stručnog kadra. U Republičkom zavodu za tržište rada 'Blicu' je rečeno da potražnja za određenim kadrovima ne mora da znači i stvarni deficit.
- Deficitarnost zanimanja kod nas je vrlo diskutabilan pojam, jer ima zanimanja koja su deficitarna u jednom a suficitarna u drugom regionu. Tako, recimo, u Beogradu imamo višak lekara a u unutrašnjosti manjak, a situaciju pogoršava činjenica da je kod nas, za razliku od razvijenih zemalja, radna snaga teško pokretna, odnosno ljudi se teško odlučuju na promenu mesta boravka - kaže za 'Blic' Višnja Helajzen, načelnik Odeljenja za profesionalnu orijentaciju u direkciji Zavoda za tržište rada, dodajući da je u našem slučaju poštenije govoriti o fiktivnoj nego o stvarnoj deficitarnosti zanimanja.
Prema njenim rečima, zvanično postoji i deficit profesorskog kadra u školama, koji zapravo nije realan, jer profesora ima ali mnogi ne žele da rade u školama. - Plate u školama su male, sa decom nije lako raditi, pa se, recimo, profesori stranih jezika radije odlučuju da se bave prevođenjem, jer im je to lakše i mogu više da zarade - objašnjava Helajzenova.
Ona takođe navodi da kod nas već godinama postoji deficit u građevinskoj delatnosti, počev od zidara, tesara pa do građevinskih inženjera. Pravi razlog zašto se mladi retko opredeljuju naročito za treći stepen stručnosti u građevinarstvu, opet su loši uslovi za rad i činjenica da je reč o fizički teškom poslu. - Sve dok su uslovi za rad u našim ustanovama i preduzećima ovako loši i dok su zarade male, imaćemo situaciju da će neke delatnosti i pored postojanja stručnog kadra na tržištu rada teško dolaziti do potrebnih stručnjaka - zaključuje u razgovoru za 'Blic' Višnja Helajzen. R. Marković
