Izvor: Danas, 24.Feb.2015, 01:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neke Frojdove postavke su prevaziđene
Tribinom pod nazivom "Jedno stogodišnje putovanje", održanoj u Biblioteci grada Beograda u petak, Psihoanalitičko društvo Srbije obeležilo je 100 godina postojanja psihoanalize u našoj zemlji. Rimska dvorana bila je mala da primi sve zainteresovane posetioce, pa se sedelo i na podu, stepenicama i hodniku.
Počeci psihoanalize u Srbiji vezuju se za beogradskog doktora Huga Klajna koji se, slušajući predavanja u Beču, zainteresovao za ovu oblast i kasnije širio saznanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u našoj sredini. Psihoanalitičar i član Društva, dr Vojislav Ćurčić, objašnjava kako je sve počelo.
Počeci psihoanalize u Srbiji vezuju se za beogradskog doktora Huga Klajna koji se, slušajući predavanja u Beču, zainteresovao za ovu oblast i kasnije širio saznanja u našoj sredini. Psihoanalitičar i član Društva, dr Vojislav Ćurčić, objašnjava kako je sve počelo.
- Prvi koraci razvoja psihoanalize su u Beogradu, pred Drugi svetski rat, kada je subotički lekar dr Nikola (Mikloš) Šugar osnovao mali kružok zaljubljenika u psihoanalizu i analizirao nekoliko osoba, među kojima su bili dr Vojin Matić, dr Vladislav Klajn, profesor Nikola Popović i Hugo Klajn. Matić i Klajn su nastavili da šire psihoanalitičku misao i posle rata. Matić je jedini Šugarov učenik koji je nastavio da analizira druge kolege, svoje učenike i tako širi psihoanalitičku teoriju i praksu. Klajn je osnovao prvo stacionarno odeljenje za psihoterapiju na prostorima bivše Jugoslavije, bavio se psihoanalitičkom psihoterapijom. Od šezdesetih godina se psihoanaliza snažno širila u ovdašnjim psihološko-psihijatrijskim krugovima i institucijama, a pred kraj prošlog veka je dočekala da bude prepoznata i od strane Međunarodne psihoanalitičke asocijacije - kaže dr Ćurčić. Tokom proteklih 100 godina, u svetu su nikle brojne psihoanalitičke škole, razvijale se nove teorije i pravci. Trenutno u svetu ima oko 13.000 licenciranih psihoanalitičara, iako ovo zvanje zahteva dugogodišnje učenje i pripremu. Ocem psihoanalize smatra se Sigmund Frojd, uprkos mišljenjima da su njegove metode zastarele.
-
Veliki doprinos razvoju psihoanalize dao je i Frojdov učenik, Karl Gustav Jung. I danas postoje njegovi sledbenici kao i jungijanska društva za analitičku psihologiju. Međutim broj Frojdovih sledbenika je znatno veći. U savremenoj psihoanalizi postoje brojne škole i pravci (ego psihološka, teorija objektnih odnosa, self psihologija, relaciona psihoanaliza) ali razlike među njima nisu velike. Iako smo kao društvo skloni da stigmatizujemo ljude koji odlaze kod psihologa ili psihijatra, naš sagovornik kaže da se u poslednje vreme i to menja.
- Čini se da je sve manje predrasuda od odlaska kod psihijatra, psihologa, psihoterapeuta, psihoanalitičara. Čak, ima vrlo mnogo mladih ljudi koji osećaju potrebu za takvom vrstom pomoći i rada i to ne samo zato što imaju određene simptome, smetnje i patnju, već i da bi kroz takav rad bolje upoznali sebe, svoje psihološko biće. Time oni mogu da otklone neke smetnje ili da pronađu bolje načine da iskoriste svoje potencijale i da se više u tom smislu ostvare. U rešavanju predrasuda mogu da pomognu skupovi koji otkrivaju šta i kako rade psihoanalitičari i psihoterapeuti i tako smanjuju otpore prema ovoj vrsti pomoći. Veliku pomoć mogu dati i mediji- ističe.
Psihoanalitičko društva Srbije, koje je član Međunarodne psihoanalitičke asocijacije, između ostalog, ima za cilj da demistifikuje profesiju i popularizuje psihoanalitičku misao kako među profesionalcima tako i u široj javnosti.
- Želimo da približimo naša razmišljanja i rad što većem broju zainteresovanih i da na taj način ohrabrimo one kojima bi naša pomoć mogla da bude potrebna i korisna. Sa tim ciljem i organizujemo ciklus predavanja i tribina pod zajedničkim naslovom "Psihoanaliza našeg vremena" - poručuje naš sagovornik. Predavanja se održavaju u Biblioteci grada Beograda, koja je ujedno i koorganizator, u Rimskoj dvorani, svakog trećeg petka u mesecu. Sledeća tribina sa temom "Savremeni koncepti u psihoanalizi" održaće se 20. marta. Gost će biti čuveni svetskl psihoan aliticar Džonatan Sklar.
