Izvor: Politika, 09.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekada je turski bio važan kao engleski
Oduvek je učenje stranih jezika na našim prostorima zavisilo od kulturnih, ekonomskih i političkih uticaja, ruski se sada vraća, ali ne zbog ideologije već zbog saradnje biznismena
Zašto engleski a ne španski ili kineski? Početi s dve, tri, pet ili sedam godina? A odrasli, vredi li posle četrdesete da se trude, s obzirom na to da jezički stručnjaci tvrde da se za godinu dana upornog učenja može savladati osnova stranog jezika. Pogotovo ako ne spadaju među onih 30 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto stanovnika naše planete koji su prirodno talentovani za učenje stranih jezika i mnogo lakše usvajaju reči od onih „netalentovanih” 70 odsto.
Prvi tragovi da je turski bio zvanični jezik na našim prostorima vode do 1389. godine, što bi „u prevodu” značilo da je turski bio prvi strani jezik koji su deca nekada učila. Posle toga hroničari su zabeležili osnivanje škole za vernike na arapskom, pa 1718. škole za grčke trgovce, a onda stižemo do Beograda u kojem se pod austrijskom vlašću u klasičnim gimnazijama uči nemački, mada taj jezik tek kasnije ulazi i u zvanični školski sistem. Ipak, 1815. godine počinje vreme poliglota: sem nemačkog, zastupljen je i latinski, pa grčki, potom se osnivaju turske škole na arapskom, da bi jevrejski trgovci, braća Aron, osnovali školu u kojoj đaci uče španski.
Oko 1844, mlade pametne glave bogate rečnik već pomenutim latinskim, grčkim, nemačkim rečima, ali dobijaju i francuski kao izazov, zatim i ruski i italijanski. Krajem 19. veka engleski ulazi u upotrebu, ali vrlo stidljivo, dok između dva rata ništa nije uspevalo da pomrači slavu francuskog, bar kada je reč o onima uzrasta od 10 do 18 godina. Drugi po zastupljenosti bio je nemački. Posle Drugog svetskog rata u prvi plan izbija ruski, a u sledećim decenijama probija se engleski, bez kojeg se danas jednostavno ne može. Ruski je nekada imao ideološku potporu, sada se opet vraća na scenu, ali ovaj put podstaknut ekonomskim interesima i vezama koje neki novi bogati ruski svet ima sa privrednicima.
Dr Julijana Vučo, profesor na Filološkom fakultetu, iako radi na katedri za italijanski jezik, svoja interesovanja je proširila i na nastavu stranih jezika u obrazovnom sistemu Srbije. U tome joj je bilo dragoceno iskustvo sa tečajeva jezika, potom učešće u radu različitih stručnih komisija koje su pisale program učenja, saradnja sa Ministarstvom prosvete, status gostujućeg profesora " Ipak, ni u Ministarstvu nije uspela da sazna koliko tačno đaka uči koji jezik.
– Engleski sada ima posebno mesto na jezičkoj mapi sveta i to je svakako zasluga kulturnih, ekonomskih i političkih uticaja. Ne zaboravimo da je tokom osvajanja novih svetova isti broj ljudi govorio mađarski i engleski, a eto gde je sada onaj prvi. Uglavnom, vratimo se u ovo naše vreme i podsetimo da đaci sada uče u školi dva ili tri, od šest jezika. Posle 2001. učenici mogu da uče zvanično i španski i italijanski jezik i to je bilo najpre u beogradskim osnovnim školama „Njegoš” i „Majka Jugovića”. Sada u celoj Srbiji oko 5.500 đaka u knjižici ima ocenu iz italijanskog kao stranog jezika od petog razreda. U Trećoj beogradskoj gimnaziji postoji bilingvalno odeljenje, što znači da na francuskom i italijanskom đaci slušaju i odgovaraju istoriju, geografiju, hemiju, informatiku, fiziku" – podseća profesorka Vučo.
Upotreba stranih jezika svakako zavisi i od potreba jednog društva, te mene su evidentne, ali naša sagovornica ne može a da se ne seti nepromišljenog odustajanja od učenja stranog jezika u prvom razredu, koje je, srećom, kratko potrajalo (tada je, setimo se i Darvin bio nepoželjan), pa je sredinom 2004. prvacima vraćeno pravo da „lome jezik” sa engleskim rečima.
– Nastavni programi u Srbiji su moderni i usklađeni sa savremenim stavovima o učenju stranih jezika i u direktnoj vezi sa nivoima kompetencija Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike – znači prvi strani jezik u prvom razredu, drugi obavezni u petom. Jasno je šta se očekuje od đaka na kraju četvrtog razreda (da se predstavi, traži i pruža informacije drugima itd.), precizirano je šta mora da zna učenik na kraju osmog razreda, ili onaj koji završava gimnaziju – podseća dr Julijana Vučo.
Savremena nauka smatra, a to se zove metafora ledenog brega, da čovek ima jedan rezervoar za jezička znanja i tu se „pakuju” znanja iz maternjeg jezika i svih drugih jezika, sve strategije, tehnike koje može da koristi za sporazumevanje, kaže naša sagovornica.
– Deca bi, po tvrdnji upućenih, trebalo da počnu da uče strani jezik između četvrte i jedanaeste godine. Tada se jezik uči spontano, da stručno kažemo induktivnim putem, u kasnijem uzrastu se javlja potreba za deduktivnim učenjem – uverava profesorka Vučo.
Rajna Popović
[objavljeno: 10/04/2009]
