Izvor: Blic, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizlečivo bolesne niko neće da prihvati
U Srbiji živi više od 20.000 porodica u kojima je neko od ukućana neizlečivo bolestan. Ti ljudi poslednje, teške trenutke provode u kući jer palijativno zbrinjavanje, odnosno nega obolelih u poslednjem stadijumu malignih oboljenja, side ili odmaklih neuroloških bolesti dosad nije ni postojala u Srbiji.
Takvi pacijenti i njihove porodice često su ostavljeni na milost i nemilost jer bolnice ne žele da ih hospitalizuju. Uglavnom se članovi porodice dovijaju na različite načine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako bi svom bližnjem ublažili bolove i pomogli da dostojanstveno završe život.
Jedini koji su se odlučili da pomognu najtežim bolesnicima su članovi humanitarne organizacije „Belhospis", koji trenutno imaju samo dva plaćena tima koje čine dva lekara i dve medicinske sestre.
- Hospis je pristup, odnosno način zbrinjavanja teško obolelih pacijenata kako bi što bezbolnije i dostojanstvenije završili svoje živote. Takođe, pomažemo i porodici, kojoj je potrebna snažna psihološka potpora da bi se pripremila i prebrodila gubitak. Hospis, odnosno palijativno zbrinjavanje, pruža aktivnu sveobuhvatnu brigu za pacijenta, koja podrazumeva besplatnu negu, ublažavanje teških simptoma bolesti - bolove, ali i socijalnu, psihološku i duhovnu podršku - objašnjava dr Nataša Milićević, onkolog, ali i direktor „Belhospisa".
Službe za palijativno zbrinjavanje organizovane su kao mobilni timovi za kućno zbrinjavanje, konsultativni timovi u bolnicama i kao posebna odeljenja u okviru bolnica namenjena palijativnom zbrinjavanju.
U našoj zemlji ovo zbrinjavanje funkcioniše mobilno. Porodica prvo treba da kontaktira sa „Belhospisom" na telefon 011/ 33-43-311. Nakon toga uslediće prva kućna poseta pacijentu.
- Kada dođemo, naš prvi pregled i snimanje cele situacije obično traje oko dva sata. Uzimamo detaljne podatke o bolesti, njenom toku, pregledamo pacijenta i popričamo o tome kako on vidi svoju bolest i šta porodica misli o tome. Pogledamo šta treba da dobija od lekova jer ništa se ne može završiti na jednom razgovoru, već posle nekoliko poseta praktično možemo da počnemo da pričamo o onome što je suština palijativnog zbrinjavanja. Tek tada možemo da razgovaramo koji je lek najbolji za pacijenta kako bi se bolovi smanjili - objašnjava dr Milićević. Neki pacijenti zahtevaju svakodnevnu brigu, dok je nekima poseta potrebna samo jednom nedeljno. Jedan tim obično opslužuje oko 15 do 20 pacijenata.
U ovom trenutku, oko 100.000 ljudi u Srbiji boluje od neke neizlečive bolesti. Svake godine od malignih bolesti oboli oko 30.000 ljudi, a umre oko 20.000, od kojih 80 odsto u nekom stadijumu obolevanja zaslužuje specijalizovano palijativno zbrinjavanje. Stručnjaci procenjuju da će u narednih deset do 15 godina potreba za palijativnim zbrinjavanjem starijih ljudi porasti za 20 odsto.
Konkurs za obolele od limfoma
Udruženje pacijenata obolelih od limfoma (LIPA) i Srpska limfomska grupa pozivaju osobe koje su bolovale od ove bolesti, starije su od 18 godina i imaju neki san koji žele da ostvare, da se prijave za učešće u međunarodnoj kampanji „Oživi život". Kandidati sa najinspirativnijim pričom putovaće u junu u Beč gde će međunarodni žiri odabrati
tri osobe i dodeliti im novčanu donaciju koja će im omogućiti da ostvare svoje snove. Zainteresovani za učešće u ovom takmičenju do 25. aprila mogu da se prijave na telefone 011 / 265 87 21 (od 15 do 19) ili 064 / 460 50 29 ili na mejl lipabg@verat.net. B.K.
