Izvor: Politika, 12.Jan.2015, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)potrebne operacije raka prostate u inostranstvu
Umesto klasične hirurgije, oboleli biraju i plaćaju laparoskopsku intervenciju. – U KCS-u tvrde da laparoskopski operišu pacijente „u skladu je sa našim mogućnostima”
Poznati beogradski ginekolog profesor dr Dušan Stanojević je svog prijatelja i kolegu doktora automobilom odvezao u Alt Etingen u Nemačkoj, na laparoskopsku operaciju raka prostate. To je, otkriva za „Politiku”, koštalo oko 10.000 evra sa troškovima puta. Odluku su, kaže, doneli da bi bile izbegnute >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neke komplikacije koje prate klasičnu operaciju.
Značajan broj sugrađana poslednjih godina iz istih razloga odlazi u bolnicu u Slovenj Gradec u Sloveniji, specijalizovanu za laparoskopsku urologiju, u Rijeku ili u bolnice u Austriji. Međutim, i neke privatne klinike su videle svoju šansu: uhodali su praksu dolaska slovenačkog lekara u Srbiju, koji onda tokom vikenda u Beogradu operiše naše pacijente. To košta između 6.000 i 7.000 evra.
Da li zbog operacije raka prostate laparoskopskom metodom naši sugrađani zaista moraju da odlaze u inostranstvo ili da se operišu u privatnoj klinici pitamo dr Zorana Džamića, profesora Medicinskog fakulteta i direktora ove klinike.
– Laparoskopska operacija karcinoma prostate je na Urološkoj klinici Kliničkog centra Srbije (KCS) već dugo standardna metoda koju ovde izvode tri obučena tima i to kada procene da pacijent ispunjava uslove da bude operisan na ovaj način. Broj tih intervencija je u skladu sa našim mogućnostima i materijalom potrebnim za ovu operaciju – kaže za dr Džamić.
On dodaje da je i na Zapadu broj klasičnih hirurških operacija uklanjanja cele prostate zbog raka, jednak broju intervencija koje se obave laparoskopskom metodom, gde nema klasičnog reza. Naš sagovornik želi da razbije famu koja vlada oko odlaska ovih pacijenata u inostranstvo zbog toga što, navodno, naši urolozi to ne znaju da rade ili ne rade uopšte.
– Hirurzi u inostranstvu rade isto što i mi radimo na našoj klinici: tvrdim da nije bilo nikakve potrebe da nijedan pacijent zbog laparoskopske operacije pomoć potraži u inostranstvu. Te pacijente u inostranstvo nije poslao nijedan lekar sa Urološke klinike KCS-a, jer ja to ne bih dozvolio kao direktor ove ustanove. Ovu proceduru radimo, ali ne možemo da je uradimo svim pacijentima. Nijednog pacijenta nismo odbili za laparoskopsku operaciju, osim kada postoje kontraindikacije za ovu vrstu intervencije. Nijedan pacijent sa ove klinike nije izašao nezadovoljan zbog tipa operacije koja mu je rađena – tvrdi dr Džamić, dodajući da je samo prošle godine u ovoj klinici pregledano 70.000 pacijenata
Međutim, naš sagovornik kaže kako uvek postoji određeni broj pacijenata čije materijalne prilike dozvoljavaju da izaberu lečenje u inostranstvu.
– To što neki pacijenti odlaze u inostranstvo rezultat je veze i dogovora sa lekarom u privatnim ordinacijama ili u inostranim klinikama, a na to mi niti možemo da utičemo, niti tu praksu želimo da komentarišemo – kaže dr Džamić.
U jednoj od privatnih bolnica u Beogradu u koju svakog meseca stiže lekar iz Slovenije, koji ovde obavlja laparoskopske intervencije, za „Politiku” kažu da je do sada operisano nekoliko pacijenata, kao i da su pacijenti do pomenutog doktora stizali sami. Direktorka ove ustanove kazala nam je i da bi mnogo radije videla da u privatnoj bolnici naše pacijente operišu srpski urolozi.
Dr Džamić zamera svakom lekaru koji šalje pacijenta u inostranstvo i izlaže ga nepotrebnim troškovima, jer pacijentima ne govore punu istinu.
– Priče da se naši pacijenti sa karcinom prostate muče i da moraju da potežu u inostranstvo da bi bili kvalitetno operisani novijom laparoskopskom metodom, nemaju osnova. Naravno, svaki čovek ima pravo da se leči gde želi i da veruje lekaru kojem želi. Pravi se fama da je laparoskopska operacija jedini način lečenja karcinoma. Takođe, priče da će time sigurno izbeći impotenciju i inkontinencu (nevoljno oticanje urina) nisu tačne. Nijedan ozbiljan hirurg ne može da predvidi ove prateće efekte operacije prostate, ali se trudi da ih maksimalno izbegne. One se mogu dogoditi i posle operacije izvršene na laparoskopski način – kaže dr Džamić.
Zašto naši urolozi, kojih ima dovoljno i nisu deficitarna specijalnost, nisu više zainteresovani za ovu novu metodu u ostalim bolnicama, objašnjenje nudi profesor dr Radosav Šćepanović, opšti hirurg i direktor KBC „Dragiša Mišović”, koji važi za rodonačelnika laparoskopske hirurgije u Srbiji:
– Našim lekarima je omogućeno da uče ovu metodu, dovodio sam stručnjake iz inostranstva, slao ih na edukaciju, ali mnogi nisu bili u stanju da se uhvate sa tim izazovom, a onda se našao neko ko je naučio metodu i to u Srbiji uporno gura. Kod nas nema mnogo lekara koji imaju lični motiv i energiju da izguraju novu metodu iako za nju postoji oprema i tehnički uslovi. Stub za laparoskopske intervencije je isti za sve operacije u trbuhu, a to imaju mnoge bolnice – kaže za „Politiku” dr Šćepanović.
Olivera Popović
objavljeno: 12.01.2015.
